Српски сион

Б р . 19.

СРПСЕИ ОИОН

Стр. 547.

јах. Из којего, а најпаче ради привагнутаго привјетствија ираздников здјешнему народу Епархији сеја, в нарочитих мјестах во церкви. нрежде на влашкиј јазик иреведше, наредбу устроити какоће нрочитаватисја, подањејше сотворих. И данас, т. ј. во праздник обрјезања Господња в здјеганој Велико Варадској веленцској цркви, храмје свјатих Архистратиг прочитати будем, а прочаја преиисавше с видимирањем посилајем једино в дишчрикт зовомиј кампију варадску, друго в дишчрнкт Лунку, брксо и бистру; третије в дкшчрикт берзо крнжкји; четвертој« в дишчрикт белонешскиј; пјатоје же в дишчрикт покмезевскји. Вчера код госн. Генерала де Вилле јесам бил и о дјеље сем и начатију комисији, не менше же и собрании господеј комисиров, разговор довољниј имао јесам. Тако сказао ми, да госл. Генерал Хадик уже у ауту ]ест и 20 г сего по римскому цјело будет приати овамо; и такођер ради актуариуса да јест иисао их Ексел. госп. барону Бартнштајну, во јеже би ускорили јего послати овамо, како би и дјело зачатисја могло 23-го тогожде по римскому; а госп. генерал де Виљ данас нојодит к доброцску премустрати рајтарске неке регименте и паки возвратитисја будет 19 г по њихову сего месјаца; иже и творити Вашој Ексел. своју понизну службу и радујетсја да с' частно уже во своја нрисијели јесте. Доволно днеј нрошло јест, да здје из Росије једин мајор, канитан и барјактар с неколико унтероФицира и гемајни нришли јесу, Генерала Хорвата корпсе. И тако мајор и капитан имјевши иасоше оваго царства, безбједно јесу транспасирали тамо к Футогу и отонуду у Беч, а барјактар именом Максим, Тодора Шербића рођениј брат, здје госп. Генералом де Вилом јест заустављен, со всјеми унтероФицирми и гемајни, будући да нису имјели пасош овога царсгва, но само от Генерала Хор« вата, и као под арестом здје сут до далшаго урежденија за њи. Зане госн. Генерал де Виљ имјејет от их цесаро кралев: величества за онаковија росијскаго царства жители заповјед вопрашити их куд идуг и за чим. И от истога барјактара

Шербића разумео јесам, да онај Павел дијакон далекиј побјегшиј, у Новој Сербији ]ест, и у њихову дому бил, гдје и заостал јест по отшествити јего из Росије овамо. Прочитав Милостизјејшиј постскрипт зјело дивимсја иемогушч постигнуги какве би и коими тако лици, тај мој несрећниј и разврашчениј брат Авраам зазорне кореспснденције водил; за котороје данас јему пишем и врло претам да онакових дјела останетсја, от коих в напаст такову пасти могушч јест. — В нрочем же мене во високују милост етс. Из Вел. Варада 1о Јануара 1756. Подножије М о ј с е ј Архимандрит. (Ориг. -— М. П. А. К.)

Писмо Венедикта Краљевића. д. р. Венедикт Краљевић владика далматински, пошто је иостао немогућан у својој епархији кад се дознало, да је склоњен унији, после убијства унијатског каноника и градског заповедника, мораде 1822. напустити епархију, те отиде прво у град Виченцу, за тии у Падову, где је уживао целу плату епископску, а напослетку до |је у Млетке где је од 1829. живео са пензијом од 3000 фор. све до своје смрти 1. фебруара 1862. Владика је Краљевић ипак до своје смрти остао православан, што је признао и у свом тестаменту, а као такав добио је од руског цара Николе драгоцену па нагију, а од грчког краља Ота орден Спаситеља. Сахрањен је у цркви св. Ђорђа, а на гробном камену изрезано му је по жељи његовој: „А Ешедикга Кралекичћ, пЕрвкж ар^ппископх пракослазиои ццжки вх Ј^ллмлц!и, члк> коскр(С{н?А лиртки^а и жизни к8д8= фаго к -ћка. Дтинк. (Срп. далм. Магазин 1863.) Овде наведено писмо је писао Спиридону Алексијевићу, који је по бегу Краљевићевом посгао 23. Маја 1823. викаром-намесником — далматинске епархије и као такав управљао њоме све до *