Српски сион

Бр. 19.

СРИСКМ смон

Стр. 555

октобра за 30. Новембар (13, Децембар) ове године у Ср. Карловце. Ећбори ће се за екупштину обавити 15. (28.) и 16. (29.) Новембра у седиштима дотичних прото попијата. Народно школски савет, сазван је за 19. о. м. у ванредну седницу. Напредвачка омладина. На Фрање Јосифа свеучилишту у Загребу, обављена је 6. о. а. инсталација ректора магнифика г. др. Анте Вауера, професора богословског факултета. Том су приликом хрватски ђаци, и то напредњачка омладина, којој је странци орган „Рокге!" — читаоци ће се наши сећати шта је и како је говорио наш поп Јово Магарашевић на скупштини напредњачкој у Валпову —, демонстриралн против поменуте ннсталације, која се демонстрација и у томе састојала, да су викали: „Ађги^ ректор умантији!" Кад се узме, да је и др. Вауер члан коалације, и да иста омладина као што рече уредништво „Ка4оНбко§; Н81а" нема ништа „нротив Бауера као човека, заступпика, академичара и професора, него нротив свештеника Вауера, мантијаша Вауера, попа Бауера и протвв професора богословије др. Бауера"; дочим омладина брани своју демонстрацију тиме, „да се богословски факултет нема у опште сматрати као саставни део највишег учевног завода у земљи и да богословија није савршена знаност"; имаће право уредништво „Ка4. НбЂа" што је добацило напредњачкој омладини, да су они оне разлоге навели за опсениту простоту, и да не смедоше изићи с правим разлогом. „Ви се - рече — чувате да не рекнете, да сте против Бога, вере, цркве и свештенства, али бадава вам посао — одавају вас ваша дела, а особито демонстрација од 6 о. м. открила јн сву вашу голотињу". „Ако пак — рече — ви остајете код тврдње, да сте поменуте разлоге озбиљно навели, онда ми за вас имадемо овај озбиљни одговор : „Децо, књигу у шаке, особито логику и дијалектику, па учите; настојте да бар јасне појмове добијете у оним стварима, који су предмет знаности, кад већ нисте кадри досегнутв до знаности. Срамота је бити игнорант; жалосно би било, да хрватско свеучилиште одгаја овакове незналице, какове. вас одаје онај ваш оглас — (езШпоташ раирег^аИз напредних академичара." Овако је о вери п богословији 1874. говорила у Београду и радикална омладина тадашњем министру просвете Филипу Христићу, подвикнувши му: нарастиће и нама крила! (т. ј. да ће они већ знати одзвонити вери, кад ступе у јавност).

Иста је београдска омладина одржала своју реч! те је вера у Србији спала што-но реч на нулу. Како ће у Хрватској бити, то ће време покавати. Жалосно је пак тоа и кажњиво, да има и српских свештеника, који су солидарни са хрватским напредњацима и ако се зна, како они мисле о јерархији и свештенству. Ал, код нас може бити све, па може и то! Регула Немет! Познати карловачки ГГеша Кнежевић, који је пре кратког времена умро, ког су сви карловачки ђаци иознавали, имао је неколико својих изрека, међу којима беше и ова: Регула Немет! Њом је Пеша хтео да каже: благословен П1ваба. Он зна увести, завести и одржати ред. Наш народ такође сматра Немца као човека, који је у стању увести ред и научити сваког реду, па за то за неваљало дете и каже: Научиће тебе Шваба реду! Не ћемо да се упуштамо у истинитост поменуте Пешине односно нашег народа изреке, него ћемо да наведемо једну чињеницу, која потврђује Пе шину изреку. Православни Срби у Далмацији немају своје црквено-народне автономије. Њу врши и заступа влада, и да је то њено вршење шного и много и боље и православније од нашег автономног уређења; доста је да наведемо само то, да су у Задру и Котору конзисторије устројене по учењу наше цркве, а не ио лутеранском као наше, и да су њени чланови куд и камо сиремнији и савеснији од многих наших, које „народ" бира, те многи служе више на подсмех него на углед. У Далмацији одређуде влада и плату нашем свештенству и оно је прима из државне благајне уредно. Како су до сада биле плате доста мале, то је влада предложила царевинском већу закон о конгруји — плати — православног свештенства, ког је финансијски одбор усвојио, те ће га скорим усвојити и цар. веће. По том ће закону задарски свештеник нмати плате 2000 К, на парохијама преко 3000 душа 1800 К, а за остала места 1600 К. Парохијско свештенство добија после првих 5 година службе повишицу од 100 К, после других 5 опет 100 К, а за тим после сваких 10 година до четрдесете укључно по 200 К. Свештеници, који постану физично неиоћни да врше активну службу, добијају пензију, и то ако нису навршили ЈО година службе 1000 К годишње, до 20 год. 1200 К, до 30 год. 1400 К, до 40 год. 2000 К. Ова иоследња пензија може на предлог