Српски сион

О тр . 662,

орпски сиоа

Сг. 20

Рукоположени.

Његово Високопреосвештенство Г. Епископ темишварски др. Гворгијв ЛвтиЋ, благоизволео је рукоположити у св. Вазнесепском храму у Темитвару 21. о. м. о. Никанора Сави%а, јерођакона ман. Св. Георгија за нрезвитера — јеромонаха — одређенога за администратора парохије у Моноштру, а свршеног богослова Ствфана ТеодоровиКа за ђакона; 22. о. м. истога ђакона за презвитера, одређенога за администратора у Фенлаку и свршеног, богослова Милана ЛекариЛа за ђакона а ^З. о м. за презвитера, одређенога за администратора у Црној Бари.

23. о. м. благоизволео је Г. Енископ осветити антиминсе нове за целу епархију. По замолби Његове Светости Преузвишенога Госнодина Георгија БранновиЂа, нравослав нога Архиенископа Карловачкога и Митронолита и Патријарха Српскога благоизволело је Његово Високопреосвештенство Г. Епископ темишварски др. Гворгијв ЛетиЋ у св. николајевској карловачкој цркви 26. о. м. рукоположити монаха др. Мак симилијана Хајдина за јерођакона, који је до дељен као подбележник код архидијецезалних епархијских власти.

— .

Окружница епархијеке конзиеторије пакрачке о обилажењу парохијана. А<1 број К.- 84 Ј ; га ех 1906. зап. 559. Свему чаеном и пречаеном евештенетву парохијеком оба реда и миреком ванпарохијеком Богом чуване прав. ерп. епархије пакрачке. На овогодишњим братским саборима имало је свештенство да расарави најважније питање свештонопастирскога рада, боље рећи суштину тога рада, а то је питање гласило: „Дужност свештеника обилазити парохијане своје свагда (благовременн^ и безвременн^) и свуда као пастир добри и учитељ благи". Питање ово имало је изнијети слику свештеничког рада у прошлости и садашњости у обилажењу парохијана, времену и приликама тога обилажења, те начину вршења душепопеченија обилажењем нрема разноврсним потребама нарохијана. Сврху горњег задатка добро је уочио братски сабор протопрезвитерата бјеловарског захтјевајући, да референти у будуће при обради темата обрате иажњу своју више на практичне моменте. У том правцу израдили су теме и референти протопрезвитерата новоградишкога и воћинскога, док је референат пакрачкога протопрезвитерата промашио сасвим задатак. Ајш оно, тнто су проггустили рефереити, имали су братски сабори да надопуне, а у овој прилици није то било тешко, јер је требао сваки члан братског сабора, па и онај најмлађи, да изнесе само један примјер из свога пастирскога живота и рада, да га у појединостима прикаже, како би братски сабор могао на основу праксе донијети и резолуције а по готову кад га референат изневјери. Поднесени пак записници братских сабора, изузамајући донекле записник братског сабора бјеловарског, не потврђују да су братски сабори дужности својој потпуно удовољавали. За то се и овога пута свештенству ставља у дужност, да о заданом питању не само размишља него и чита књиге, које о заданом питању расправљају, а по готово Св. Лисмо, у ком ће за свако питање наћи авторитативног одговора. Узимати пак једноставно на зиање расправу референтову и усвојити предложене резолуције, то је свакако најлакша работа, али није за похвалу. А по