Српски сион

Бг 21.

ОРИСКМ сион

1;'1Г -589.

суиружнику иравили бракоразводну тужбу, и кад им се жеља испуни, да им писмено или телеграФСки честитају срећан исход. Да се доцније отрапци преставља како је врло тешко ишла ствар, и да он не беше у седници, тешко би шта од посла било, а странка сирота, усиљава се, те господину што већу јабуку даје. И на ове би веселиике требало мало боље нриназити и при полагању заклетве упозорити их на светињу заоетве и тајне већања у седницама. Требало би и на иомирителне комисије, коју устапову устројство конзисторијално од 1782. не познаје, мало боље припазити и коће се све поставити за чланове и нредседнике и одредити тачно време т. ј. колико времена има иротећи од другог нокушаја измирења до трећег, те не дати повода говору .и сумњи, да и ту може Петар или Павле помоћи. У опште, треба једном са доеадашњии шлендријаном раскрстити и увеети и код брачних парница савремени поступак. а оне, који наводе на покретање парнице и који се пристраспо понашају, по осведочењу строго казнити. Срамота је, као што смо одавна чули од једног бившег римокатолика, ког је наша конзисторија раставила за неколико сахата, т. ј исти је тог и тог дана прешао у 9 сахати из јутра у нашу веру, те и ако је исти био удаљен од Карловаца 8 сахати, а железница тада још не беше, он је тог истог дана до подне растављен био, а за три дана и од апелаторије, да је за сву ту незаконитост платио једном господину 100 Фор., а члановима сваком по 10 Фор. Ово треба да учинимо већ и с тога, што се у Србији одавно ноговара, да би требало одузети од конзисторија решавање брачних пар^ица, и пренети их на свет« ске судове, — а за што, то се не крије — што ће се данас сутра и учинити, те се бојати да и код нас не ионикну такви гласови. С тога се не играјмо с ватром, и мало боље припазимо на чврстоћу везе брачне. Немојмо је брзо и без врло великих узрока и повода раскидати.

Да је свему реченом доста кривица и до самог привременог устројства наших епархијских власти, по коме можо бити и већином бивају за чланове духовних судова — конзисторија — бирани и онакови, чија се заслуга и спрема сасгоји једино у томе, што су чланове те и те странке, која је задобила већипу; то је бар јасно. Ал шга ћемо, кад ми и такво уређење, које не постоји ни код једне друге православне цркве, називамо „крвљу стечено право", и нама су пречи „наши људи", него сви други обзири. С тога се не треба ни чудити, што је код нас овако, а није онако, како би могло бити и требало да буде и у том ногледу.

Много званих а мало избраних. д. р. Ако овако иотраје, дочекаћемо да ће свако ијоле наше веће месго имати своје новиче. Како се у свегу држи да је шгампа новине — девета сила у свету, шго у истини и јесте, од како је Јевреји у своје руке узеше; то да је среће, поред силних наших новина — лисгова и листића —, требало би да је она водиља код нашег народа и да му буде учитељ у свему шго је добро, племевито и корисно. Требало би, ал на жалосг она није то. Она је мање више — мисјиио полигичне листове, који нај ш и ■ иду у народ и народ их чига — највећи деморашзагор нардни, који народ одвраћа од памегног посла, а учи га и уводи га у партајичну борбу, борбу ари којој се не бирају сресгва да се протнвник осрамоти и утуче. Узмимо скоро од реда наше политичне листове, па ћемо у њима врло кад — ретко — наћи што поучно и паметно за- народ, него наћи ћемо у њима дугачке политичке чланке, који се огежу као гладна година, и ако би се оно, што је речено у 3 — 4 дугачка ступца могло рећи у 5—10 редака, све кад би и стојало оно, о чему се у чланку расправља, шго пак није увек случај. Уредници ил сарадиици узму ма какав незнатан предмет, ил какву луду комбинацију, па удри расправљај на дугачко и на широкп, а сироти читаоци — особито сеоски — читају