Српски сион

Оге. 603.

стављајмо је госиодо на- тај темељ, него је ставимо на много сигурнији темељ т. ј. на народно-црквени. Ве велите, да је државним законима гарантована наша народно-црквена автономија, али ја се бојим и тога, што у љима има и ствари, које се нама не допадају, и питање је, хоће ли нама законодавац допустити, да кагемо, шта иримамо, а шта не примамо, и шта је по нашем — саборском мишљењу добро, а избацити што нам не годи. А кад се ставимо на наш рођени темељ, не може нам нико стати на нут; можемо држати сабор кад год нам је воља". Народњаци, не хтедоше послушати мудри савет Грујићев, него ставише се на темељ државних закона, те с тога и не имадосмо од то доба ни у прописаном времену сабора, а да и не говоримо о њиховој јадној улози и нереснектовању њихових закључака, што се све могло уклонити, да је било мало више памети и увиђавности, те да се правио мир и погодба са оним фактором, с којим га је требало правити т ј. са јерархијом, којој је свакако преча и црква и народ, него туђинским промењљивим владама. И ако се имало и много времена и горког искуства, да су наше и вође и странке могле увидети, где запиње и где и шта треба радити, да се једном дође до трајног уређења наших народно-црквених ствари, и да по досадашњим и данашњим нашим установама на све стране нропада нам и црква и школа па и народ, једном речи ако смо ради добра и живота и напретка и цркви и школи и народу, да морамо другу памет узети и другим животом почети живеги; то се све није хтело увидети и признати, него се ударило старим нутем, који нас је и довео до данашњег очајног стања. Те како по Богу имамо три странке, то је свака у својим ирогласима своме „милом" народу ударала да свира у старе жице и позивала га, да само њене иристалице изабере за носланике, и то наравно већином адвокате, и ако их и то само њих изабере, биће берићега, а ако изабере које друге, зло и но народ и по цркву! А да се прво приближило Јерархији и с њоме се ставило у договор, како да се дође једном до трајног мира у цркви, уређења паметног а нодједно и до реда; то ником од народних вођа-ирвака страначких није ни

падало на памет, нити је сматран тај корак за нуждан и за иотребан. А и како би, кад наше странке имају пречег посла да пребацу.ју вођама других странака, како су учинили смртан грех и тиме, што одлазе у патријарашки двор на ручак и што љубе Његову Светост у руку, а ови то одбијају од себе с поносом, како то нису чинили ни до сад, а не ће чинити, ни од сада! Па као што се до сада радило пред изборе саборске, тако се ево ради и сада за идући сабор, што је сазван за 10. децембар о. г. Све наше сгранке и страначке вође, сматрали су да није ни потребно да ступе с јерархијом у какав договор и преговор — а по њиховој памети и нашто, кад она по њиховој памети није никакав одлучујући фактор, и кад су код нас данас тако десперагне прилике, да се то сматра за вапијући грех доћи у д^дир са јерархијом —, те да је бар уиитају, шта да се ради на предстојећем сабору. Радикална је странка — њен саборски одбор — израдила бар неке што би рекли Србијанци с брда с дола скупљене предлоге, без да је при њиховом грађењу јерархија учествовала, а остале странке, у колико се зна, немају ништа спремљенога. А у колико се зна, није ни јерархија готова са својим предлозима, јер једноставни статут од 1897, не може се сматрати за њен статут, ирво с тога, што је њега донео саборски одбор, а не свети архијерејски синод или скуп епископа, а друго, што у њему има доста наређења, која јерархија не може као своје усвојити и на њих пристати. У својим нредлозима мора она захтевати за себе она права, без којих се она не може звати јерархијом. И ако их не може извојевати, она ће задржати своја права и не напуштајући их својевољно, уступити сили, и чекати греме, да их извојује. А дотле ће с болом у души да гледи, као гато мора и данас да чини због напуштања јерархијских права од стране својих претходника, каква се чуда и покори чине на народно-црквеном автономном иољу. Па кад наша народно-слободоумна (либерална) и самостална странка немају ништа спремљенога за сабор, а нема још ни јерархија, него је једино спремила нешто радикална; на