Српски сион

1лр. ол4.

(Указ св. Синода 1857. 28. Јан. п 1861. 18. Марта. Види Сводђ страва 34.). Но овакви су случајеви врло ретки. И зато у подобним слЈчајевима сматрају да је згодније учинити помен умрлога иа дан његова погребовања на литургији пређеосвећеној, која се служи сваког дана вел. поста, осим Суботе, Недеље, Понедељника и Уторника прве седмице великог поста. Пре^еосвећена литургија правоел. цркве није само просто опште богослужење, као што је јутрења, вечерња и т. д но је то богослужење евхаристично, чијој цељи установе, реду и суштини ни у колико не нротивуречи такво помињање. Као узрок да се установи нарочито свршавање божанствене литургије у вел, посту, служила су висока осећања ра дости о Богу Спаситељу, којом су се одушевљавали стари хрисбћани при учашћу у тајни св. евхаристије, која се није слагала са временом покаЈања и скрушеним расположењем духа, какво је у данима поста, „Ако је пост време жалостп, говори Митрополит Леонтије (11. в.), а божествена је литургија време радости то су оци наши добро и достојно духа, који живи у њима, установили не свршавати божествену литургију у дане поста". Но „како је служба ова страшна и света, спасавајућа за цео свет, потребна од свега најпре, то није умесно, а ни оправдано оставити цело време вел. поста без ње : . . . За време четрдесетнице установили су св. оци Суботом и Недељом свршавати св. жртву, а у друге дане пр^ђеосвећену ".(Симеон солунски „о литургији пређеосвећ. дарова" Москва 1850.). Сљедствено да се установљавањем пре ^еосвећене литургије имала намера, да се из пуне литургије уклони или изостави све оно, што у њој служи за верне као извор духовнога славља, а да их опет не лиши преко целе седмице спасавајућих плодова евхаристич не жртве. То се несумњиво даје видити из тога, што је названа литургијом, а у главном — из њеног „чинопосл^кдокашА 1 '. Чин пређеосвећене литургије у суштини је онај исти, што и литургије св. Златоустог и Василија вел., само што у њој нема проскомидије и освећења св. да-

рова. Јектеније, молитве прод пренашањем св. дарова на престо, појање „ НкјнФ сидк1 жбеснм/ Ф ": место херувимске песме, молитве пред причешћем, читање молитве господње, прпчешћивање, заамвона молитва и т. д., све то како по својој садржини, тако и по самом поретку, којим се врши, јасно напомиње на пуну литургију. И кад се пређеосвећена литургиЈа свршава по чину литургије Златоустове, оће ли се свештеник тешко или смртно огрешити, ако руковођен чином последње, дода још где треба и јектенију за умрлог, кога ће по свршет^у пређеосвећено опојати ? На пређеосвећеној литургији узносе се молитве за оглашене и ва оне, који се припремају за крштење (кх про ск*кцлнТк>), и онда зашто се не би могли и за оне верне, чија се телеса налазе тада у храму, — или им се само помен чини —? Устав изречно забрањује свршавати па нихиде (парастосе) у првој седмлца вел. поста, до свршетка вечерње у Петак, а тако исто и страсне Недеље, а дозвољава да се врши опело у то време. Осим тога кратка молитва за умрле свагдн се чита на пређеосвећеној литургији, када се говори сугуба јектенија. Да би се што боље претставила истоветност пређеосвећене латургије са другима двема, оставља се на њој пређвосвећени агнсц у целини. Са великом по чашћу и поклонима као „Ж(ртк8 таин8к>", преноси га црква са жртвеника на престо и наговештава, да ради њега : „нкж^к силк! НШСНК1А ск нал«и нсвиди/иш сл8жат&". Да ли се и после тога може питати, да ли ће Бог примити молитве наше учињене на пређеосвећеној литургији за умрле, и сравњивати их по сили и дјејству са онима, какве узносимо на осталим службама црквеним ? Овде с нама невидљиво служи сва небесна војска. А осим тога Господ наш Исус Христос заповедио је својим сљедбеницима, да моле Бога оца у име његово, и својим божанским речма зајемчио је, да ће таква молитва бити чувена и уважена: ,,лди<нк, аиннк гмголго ка.нх, гакад едикл афе чко просит« ® оца ко и<иа тое, даста к<ш&". (Јован 16. 28.). На пређеосвећеној литургији ми приносимо