Српски сион

Бк 22.

српски саоа

С ТР . 613.

Неко време је заћутао, пак ће онда рећи у свој озбиљности: Толико времена имам уз еебе верног човека, ја га нисам кадар довољно наградити, жао би ме било ла под своју старост нужду и оскудицу трпи; ако и више ириштеди, заслужио је, ираведно је да се и оснажи. Сад је очет нон Васа разумео речи МитропоЈЈитове. те настави други разговор. 2 ) Кад је Митрополит Стратимировић 1836. г. умро, онда је наскоро имевоваа био за админисгратора срнске митрополије Стеван Станкоаић владика бачки. И кад је ирви пут у двор као такав дошао, пред двором су га дочекали двор јани и више отмјепих грађана, у намери да га као новог домаћина ту сад поздраве 11 добродошлицом ОДЛИКују. Еад се сиђе ваадика и љубезно се са свимч поздрави, а он пође степеницама горе у собе и сви нрисутни с' њим. Пређе нреко неко;'ико степеница и у цола, окрепе се, и онда ће пред свима, који су за њим ишли ово рећи: И данас као увек, кад сам у ову кућу покојном Екселенцији долазио, осећам неки немир и сграх, јер он је заиста такав човек био, да смо се сви од њега имали нечег бојатл, тако пође диље а они сви за њим у синодолну собу, где кад приспеду он у среди међу њим, окрепе се Екопому двор ском, на рекне: Колико је покојни Мит,м>1 )0лиг све нас у неком страху зпао одржавати, толико је био већи страх и бојазн за многе, и мвоге, његов саветник Марко Лазаревић, што заиста није било добро, нити је оправдаио било, тол^ 1 ко новерења поклонити човеку, који је много и много пута то присвојено поверење покојног Митрополита знатно на штету уиотребио. Присутни охрабрени у нечел", тим владичиним речима, почну појединце своје нриметбе ређати, н-« владика у овом свечаном треиутку, да би нрекину> све, весело нагласи': Мир блажено уиокојеним предцима нашим, надајмо се да ће милчстиви Бог излигп свој обилати благослов на нас и на ову нашу сгету кућу. Владика, иосле Митроиолит Стеван Стан-

ковић, и ако је кратко време седео на митропо штској столици, свагда је с' највећим пијететом говорио и проповедао о Митрополиту Стевану Стратимировићу, и често његова узор-дела узносио, а особито хва лио његову црквеност и благочешће. Марко је поболевши се опасно, напустио Карловце и отишао рођеном брату своме пароху у Ст. Бановцима Димитрију. код кога је и умро, а сахрањен је у порти. У зиду црквеном ужљебљена је мраморна нлоча, на којој је но тврдњи г пароха г. Николе Пујаковића овај запис: „Овде у н-ћдру обгце матере наше земљ4, почиваго останци раба божјн Марка Лазаревића, ко& одђ родителн свош Георпн и Варваре 18 а апршпа 1793 рођен сверши Гимназијалне и Богословске науке сђ великим-Б уси-бхомЂ, и одг Нвиове Ексцеленцје Господин% СтеФана ® Стратимировићт> Архи-Епископа и Митрополита карловачкоп., прво у КулпинтЕ. за воспитателл свог-в унука Милоша, а затимт, одњ туда \ рвого А. Е. Митроиолитску нридворну Капцеларјго за Ексиедитора премештенЂ 6 б 1, гди до саме смрти свое за 18 л"ћта важно звате свое в"ћрно отправлнгоћи, престави се многимњ, и особито присннм-в своимђ на велику тугу и жалостњ 18-а Ј8Н1Н 1836. л^та у 44-ои годинМ старостИ свое, коему и браттв. нћгов ДимитрЈв, в^ћчном г б лгобвомтЕ. тронутЂ неутћшно сузе лјгоћш в^чнб Ш оваи постави сномент.! В^чна м8 памнтт.! Лакка землБ1Мца".

Неприлике Лукијана Мушицкога у Плашком. Д. Р. (Продужење ) Наир1: ТЈЉегасћ! ХЈЉег (1Је 1п Го1^е <1ег аПегћосћаЈеп Еп4ксћИе8ип§ 8е1пег МајевШ (1е§ Кајзега ип<1 К6ш§8, уош 24. Мау диД 5. Ап§и81; 1826. аив Ап1а88 (1ег уоп (1ег ртсћ18сћ шсћ1: ип1г4еп 6етет<1е ги Р1а8сћку, ^е^еп (1еи КагМаЉег ВЈвШитз - А(1гшгп81га1ог Агс1птап(1п1;еп Бис1ап МизсШсгку ћег§ећгасћ1;еп К1а§е (1еио 21. Магг 1826. шк1 етег ћаИ (1агаи1 ејп§е1ап§1;еп, тх4 (1ет Катеп 8/твоп ипЈеггеЈсћпеЈеп аћаИсћеп Везс1шегс1.е (1еио 2. Арп1 1826.,