Српски сион

Б*. 24.

Кјгсће" п1оћ1 ештаћ1 зоп^егп бЛегв уогкбт1:, уоп 4ег Аг^, Давз Лагаив луеш&81еп8 ете ТЈпапвШшИ^кеН <1е8 Аи8 (1гискев ћегУОг1еисћ1;е4. Б1е Аи8(1гиске „ ЈЈаза тг итег МеЊвп иги1 тсМ т ет /гетЉз Уо11с итзсћтеквп" ип<1 „ипзеге РетЛа (Оедпег оскг Ш,еЉегзећег)" /.е1§еп, ^епп^ §еба§1;, уоп е1пет ^е^ваеп ип^иМааттеп Кав1;еп&е1в1е. (Наставиће се.)

Отварање српског народно-црквеног сабора. У недељу 10. о. м. у 1 /^12 сахати дошавши Његова Светост цатријарах Георгије са високопреосвећеном Господом Епископимз, осим Епископа Мирона, који због болести не могаше доћи, и патријарашко-народним тајником г. др. Лавом Оекулићем у нову саборску дворану, буде поздрављен од посланика и публике са ускликом: живео! Неки радикални поеланици, који оно 1902. чим чуше да улази кр. повереник Бела Талијан, њихов искрени пријатељ и „доброжелатељ", носкакаше на ноге лагане, и промукоше од клицања живео; нађоше за, добро, мудро и пристојно, да свету ва видику остану седећи на своме месту, када Његова Светост улазаше у саборску дворану. Кад узмемо, какве су наше прилике, ваистину је чудно, што се није нашао и који радикални попо да не устане. Они без сумње хтедоше тим својим неустајањем, што је код свију незаслепљених партизана и образоване публике изазвало чуђење и осЈђење, ноказати присутном своме народу, који је дошао са свију страна, како треба дочекивати своју црквену старешину, те да и они дошавши кући тако дочекује своје старешине, једино са изуветком проте Боже Попоповића, ком морају одавати достојну част кад дође у њихову средину, ако нису ради да их тужи због непоштовања, као што је оно тужио председника и учитеља в.-маргитског, што се огрешише о дужно поштовање претпостављене власти. (Извештај седнице конз. у 17. броју о. л. за о. г.) Наравно прота је Божа нешто више од српског патријарха! По изданом програму, а и по досадашњем обичају, а и самој пристојности и увиђавносш, требало је ЕБегову Светост као председника саборског, да допрати изасланство саборско. ОРДОКИ ОИОН 180«.

СИОН О тр. 66?.

Ну, како радикали у свом клубу у ком има 8 ироте и 11 попова, а из саме архидијецезе 3, једногласно закључише, да не учествују у изасланству — да је изаслан кр. комесар, отимали би се, као и оно 1902. —, а самосталци који су истина одредили били, ко ће од њих учествовати у изасланству, очекујући да неко предложи, да треба Његову Светост допратити; то Његова Светост дође међутим и без изасланства, што је немило дирнуло многе и многе, и због чега су се морали стидети од туђинаца, који су се смешкали том поступку српском. Да ће ово саопштење ожалостити на страни све истините синове православне цркве и нашег народа, дочим ће обрадовати наше непријатеље, који једва чекају да се могу злурадо насмејати нашем пркосу, нетактичности и неваспитању; го је бар јасно! Ми се овамо хвалимо са демократизмом, и ако смо до јуче дочекивали и испраћали (као оно војводе радикалске 1902. Белу Талијана) кр поверенике, па и оне, који су нам многи црн комад у торбу бацили; а сад, кад смо дочекали, да можемо без њих саборисати, ми тобоже као демокритски народ, не ћемо да дочекујемо свога цатријарха и тако рећи јединог великодостојника, који има и срестава и уплива на најмеродавнијем месту, а овамо виновници тог поступка облећу и праве савезе и са сићушном господом, па и оном, који су нас до јуче — а и данас у себи — називали странцима, и замерали што владика не зна мађарски И за једну и другу немилу појаву, једино носе кривицу они, који у тим стварима хтедоше се јунацима показати, а у ствари осрамотише не само себе, него и наш народ. Код нас се врло често говори, како онај народ, који не зна да поштује своје велике људе, није народ и не заслужује да се уврсти у број осгалих изображених народа, а нашим радикал.ша, којима је вођа и узор један Јаша Томић, један Ђура Цвејић, један Коста Таушановић, све познате величине, њима је српски патријарах Његова Светост ГеоргиЈе, ком не давно даде Његово Величанство један од највећих ордена; ког архијереји карловачке митронолије одликоваше белом камилавком; ком приликом његове 50. годишње црославе све штеничке службе поздравише стотинама нај48