Српски сион

ПРДОКИ

онон

С тр . 659.

вође најмдађе чланове др. Душана Поповића и др. Бравка Вујића, а посланици предадоше своје веровнице по азбучном реду, којом су нриликом неки носланици поздрављенн били са живео и то већином од публике. На сабор су сви посланици дошли осим Евгена Думче и Стеве Калембера. Секретар др. ЈГ .Секулић прочита приспеле протесте и то против избора белоцркванског, I. плашчанског, старо бечејског, вел. бечкеречког, пакрачког, кикиндског, темишварског и мокринског. Његова Светост нозове сабор да ивабере верификациони одбор, те прекида седницу на 10 минута, да се аосланици договоре. Како је то договарање дуже потрајало, и кад су се аосланици иовратили у сабор, рече Његова Светост, како је време одмакло, а он је стар, то затвара седницу и заказује идућу за сутра. И у овој умесној изјави Његове Светости назреше неки народни нријатељи „опструкцију", а не сматрају за осуду, што Њ. 0. мораде више од ј | 2 сахата чекати на договор — неспоразум — страначки. У осгалом и 1879. није нрвог цана обављен избор верификационог одбора. * * * „Застава" рече, како радикалска изјава не треба сметнути с ума, да се у самој изјави Краеојевићевој не вели као у Муачевићевој, да је то изјава радикалне странке, а за што и то се зна т. ј. да се не замера странка својим „пријатељима" — стоји на ширем становишту. Пословни језик сабора је српски, те и сад и увек морамо сматрати само српски текст као аутентичан 1 '. Како се „Застава" онако на сумце уређује, те се не обзире на оно, што је пре било и како се радило, вавешћемо јој нешто, што баца тавну сенку на данашње држање радикалско. 1898. прочитао је у Руми 22. Новембра посланик румског среза др. Ђура Красојевић свој говор нред бирачким збором, у ком је рекао и ово: „ Ја сам пак нарочито тражио још и то, да се у нрвој саборској седници ирочестује нротив читања рескрипта на мађарском језику. Овај мој предлог буде усвојен и клуб новери мени, да у име његово протест ноднесен".

„Пред отварање сабора одржана је још једна клупска седница, у којој сам прочитао нацрт протеста, који овако гласи: „У име својих 65 другова и у име своје протесту.јем и ограђујем се нротив читања рескрипта на мађарском језику, те изјављујем да ми из разлота, што је званични језик овог славно п сабора српски језик, те из разлога, што на територијуму краљевина Хрватске и Славоније нема места званичној употреби мађарског језика — не признајемо мађарски, него сматрамо аутентичним српски текст највишег рескрипта". „Молим, да се ова ограда- дословце уведе у записник, а што се тиче говора кр. комесара, који већина саборских посланика није разумела, то предлажем, да преко њега пређемо на дневни ред". „Кад сам овај протест прочитао, настаде граја међу посланицима осталих двеју странака и већина закључи, да се протест ублажи, Ми нисмо одмах на ово хтели пристати, аии да се не би на првом кораку разбили, то смо нопустили и тако је дошло до познате ограде г. бароеа Живкокића". (Види додатак „Застави" у броју од петка 27. Новембра 1898.) А Живковићева ограда гласила је: „Жалимо, што прва реч на овом сабору није пала на оном језику, који нрописује саборски пословник", те на питање Њ-гове Светости, да „ношто немамо .још перовођа, који би ову изјаву увели у записник, ако желите, могу је доставити кр. комесару", на што Живковић одговори: „Не налазим то за нужно". У подлистку „Затвином" у 98. бр. од 1897. „Саборске смесице", рече „Саборлија" и ово: „— Много што шга омакло јој се (публици) у оном тихом говору. Али за то се ни .Је омакла и она шиха жалба барона Јована Живковића, због мађарског језика у нашем сабору. На питање патријархово: жели ли барон, да се о овој жалби извести званично комесар, одговорио је: не, не. Је ли то доста?" „Кад је непријатељ ушао у дворишге и ударио својим буздованом у кућу да нам је раскопа — сме ли се на то ћутати?" „Бадава су се трудили, да се све тихо ради и говори. Ако народ није могао да чује што се шапутало, чуо је оно што је најважније. Кр. рескрипт је најгласније мађарски