Српски сион

ПОСЛАНИЦА Дра Георгија Летића елископа темишварскога, лриказана свештенству свога подручја, сакупљеном на протопрезвитератским зборовима од ове године. Бр. 232. лре8. 1906. ГЕОРГИЈЕ, по Божјој милости еиископ темишварски и т. д. пречасном и часном парохијском свештенству, својим мијјим у Господу сарадницима но подручним парохијама Богом спасаване епархије темишварске, шаље архијерејски благослов и поздрав. Угодно је архинастирској души мојој, кадгод видим свештепство своје сакуиљено у име Госиодње но нротопрезвитератским срезовима око тако погребнога и корисеога посла, као шго су свештеничке исиовести и свештенички протонрезвитератски зборови. На тим освећеним састанцима дата је могућност свештенству, које је евесно свога правога позива, које дише духом живе вере хришћанске и има истинск< га смисла богословскога да се у св. тајни покајања опрости од греха, који у току целе године дана буду опгеретили душу његову, и да, примивши у тој тајни благодат оправдања и освећења, јача душу своју за борбу са разним искушењима, пороцима, страстима и невољама света овога. Осим тога дата је прилика свештенству да се на тим састапцила у братској љубави посаветује о разним ни тањима, која засецају у разнолику службу његову, па да тако себе усавршујући по служи епископу и еиархијској уирави својој добро промишљеним саветима својима. Да би пак ови састанци што боље одговарали сврси својој, потребио ће бити непрекидно усавршење њихова уређења. Ради тога је то нитање издато већ прошле године на израду и зборско претресање свештенству свих подручних протопрезвитерата епархије наше. Како у израђеним тематима, тако и у зборским одлукама сакупљено је о томе лепо градиво, које ће послужити еиарх. Конзисторији нашој да то пигање што боље уреди, што ће се у своје време свештенству објавити. Но ваља ми овде сиоменути да је наша Конзисторија у окружници сво-

јој од 18. априла (1. маја) бр. К. 315 /237. из 1906., којом је одредила предмет нисмепих радња за израду и зборско претресање за ову год</ну, већ усвојила некоје оправдане жел.е зб >рова у овој ствари. Па да бих и сам допринео усавршењу тих састанака, сматрао сам за потребно да се овом ириликом са овом посланицом јавим свештенству свом, сакупљеном на зборовима, те да му, сооразумно са нашом Конзисторијом, нека опажања своја поглавито о свештеничкој исповести и о раду свештеничких зборова у прошлој години изнесем. Пре свега мећем на душу свештенству своме да свету тајпу покајања по савести нрима. У разноврсној служби парохијској свештеник навлачи често на себе многе грехе не само услед неиеправнога вршења својих дужности, него још више услед пропуштања дужносш својих, ко]е су огромне и но броју и по садржнни својој. Осим тога свешгеник треба да се дотиче светиње, да врши најсветије радње, и да послужи народу као узор што савршенијега живота. Свештеник мора дакле уопће живо радити на усавршењу своје личаости, која се мора уздизати над обичном средином својом. Од свих нак средстава за лично религ.-морално усавршење, по психолошким чињеницама, нризната је од свих добрих познавалаца душе човечје тајна св. покајања. То је она знаменита усганова, која је једино кадра да човека пред Богом оаравда, да га у врлини утврди, да га од греха очува, да га у дужностима поучи, и да га утеши у очајним приликама. И зато, Драги Моји! пригрлите ту установу као прву инајсветију дужносг према самом себи, и ширите ју пркмером својим код верних својих, код којих је та узвишена установа нонижена у носледње време до иросте Форме без садржине и живота! Затворите се у самоћу, Мили Моји!, прелистајте књигу живота свога од последње ваЈ-вано обављене исновести своје, и прибележите све оно што мислите да Вас терети нред Богом и његовим судом неумитним! Нзаберите на збору по воља духовника себи, снерите искрено проклетињу са душе своје у сузама истинсаога кајања и у чвр-