Српски сион

Б р . 24.

СРПСКЖ СКОН

Лука Ристић, Јован Татић, др. Младен Иисавац, Јован Ђуричић-Биорац, др Светислав Новак, Жарко Сганић, Ла8а Обреновић, Паја Стојшић, Никола Јанковић, Коста Теодоровић, др. Емил Костић, Васа Муачевић, Стеван Веселиновић, Александар Поповић, Ђорђе Петровић, др. Милош Мојић. За члавове школског одбора: а.) Свештеници: Васа Латинкић и Јован Бута. — б.) Учитељи: Евгеније Кротин и Богдан Ђурђевић. — Остали чланови: Радивоје Врховац, Паја Марковић, Радован Малушевић, Милан пл. Будисављевић, Стеван Бенин, Богдап Глумац, Милош Грујић, Жарко Благојевић, др. Душан Гајић, др. Лава Поповић. Ивбори ови и ованви обављени су под девичом: не Иемо калуђере нити клерикалце , те је тако многи веселник ушао у одсеке, који пити је достојан. нити има нужне спреме. У обављеној жупанијској скупштини бихарске жупаније у В. Вараду 6. о. м. гроф Стеван Тиса, бивши председник угарског министарства рекао је, како се у жупанији догодило нешто, што до сада никада не беше, а то је — рече — да се унела политика у управу жупанијску од стране великог жупана. Дакле паметни и мудри људи и политичари увиђају да је то велико зло, уводити политику и у жунанијску управу, а наши самосталци са њиховим младим поповима, који жељни славе и власти и с ђаволом би се здружили, да то постигну, уведоше политику — и то своју луду политику — и у одсеке епархијских власти, одсеке, који не мају никаквог посла с политиком, него са управом епархијском. Наши млади самосталски попови, којима омили политика већма и од цркве и школе, на енархијској скупштини при избору чланова за епархијску управу, заборавише на све друге обзире, него имадоше пред очима једино ту помисао и жељу, да кад им се подала згодна прилика да могу ући у одсека и да као такови могу доћи и до црвеног појаса и протојерејства, да је и употребе, те ке питаше себе: да ли има заслужнијих, старијих и спремнијих свештеника и калуђера од нас. На то све не помишљаше ни онк сами, нити њихове световне вође којима служе, те ако је икада, оно је овај избор показао, да је неоправдана била вика на пређашњу јерархију, да је до пре рескрипта постављала за чланове конзисторија неспремне свештенике. Онако неспремних и извиканих попова, каквих

има неколицина међу новоивабраним члановима конзисторије; није до прв рескрипта било никада у конзисторији архиди|ецезалној, и да могу устати из својих гробова стари митрополити-патријарси и чланови и видели, каквих све нема чланова, а во первих једно г поп Јову Магарашевића, који је разапео међу шокадијом барјак против клерикализма V цркви и против манастира српских; морали би поново лећи у гробове своје. И ми још имамо образа и смелости да се хвалимо са неким напретком! Српска Квижевна Задруга. — Јавља се повереницима и задругарима да је администрација испратила књиге XV. кола свима за које су улози стигли Задругиној благајници. Позивају се задругари, који књиге још нису примили, да то одмах јаве Задрузи, да би она учинила потерницу ва књигама. Рок је за рекламације задругара по чл. 9. тач. и) Правплника месец дана, јер после Задруга више не може узети у ио^ступак рекламације. У исти мах јавља се повереницима и задругарима, да Задруга улоге за XV. коло прима и даље све до краја своје рачунске године. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Одговори уредништва. Земунцима. Хвала на телеграму у ком нам јависте, да је народна свест победила. и да нам није испало за руком — а шта, то не рекосте. Не знамо, да ли то учинисте да заштедите неколико хелера, држећи, да ћемо ми већ знати што ви нрећутасте, или то учинисте из страха, што није не могуће, кад знамо јунаштво ваших данашњих вођа, који „во времја" оно употребише за своје протесте у место печата свога, дугме, због чега их овде и назваше и зову дугметарима. Кад ви сматрате у победи Бабићевој победу народне свести; то је доказ да су нам поменути телеграм послали они исти Земунци, који су сматрали победу свести народне и у избору Коче Петровића и Панаота Морфе за градоначеонике, у избору Јована Јовановића-Јанаћа за посланика на народноцрквеном сабору, именовању Германа Анђелића за патријарха и томе подобних стварих. А ми, као год што нисмо сматрали нобеду народие свести у поменутим изборима и именовању, него смо са својим једномишљеницима радили и били противпи њима, ма да нам такво наше држање уписивасте у грех, и изложени бесмо гоњењу, време је пак доказало, да је оно наше држање било умесно