Српски сион

Б р 24.

СРПСКИ СИОН

Сгг. 647.

штеник служи предано и одушевљено, па ће огањ одушевљења и на њега прећи, те се не ће осећаги у цркви хладно и досадно, него ће се загрејати и заинтересовати за богослужење и радо, у цркву додазити. Замислиге увек, Мили Моји! иред ким сте и чега се грешним рукама дохватате, на ће те знатиг и осетити. како вам се треба при богослужењу понашати! Будите вернима углед за п>нашање у цркви, јер у нашим црквама није све у реду како би требало да буде! Како лепо појање привлачи народ и цркву,то треба потпомагати оснивање певачких друштава где их нема, и номагати одржавању њихову, где их има. И у другим пословима нека свештенство буде ревносно! У званичењу треба да је свештенство уредно, нека увек има на уму, да ће за вршење својих дужности Богу одговарати, јер сам Бог бдије над пословима, који се у Цркви и за Цркву врше. Све што је добро нека нађе ватрена нријатеља и иоборника у свештенику! Особито нека одржава свештенство најбоље односе са сраским народним учитељима, којих је посао благодетан, јер они првом наставом буде разне снособности у деци, и полажу тиме основе за њихово напредовање и спасење. Не треба напуштати ни месне црквене управе. На том пољу има свештеник да врши велику црквепу мисију. Истана да ће ту имати свештеник много једа, али он мора бити јак, ножртваван и кротак, те се не сме жестити него има увреде трпљиво сносити и праштати. Велика је незгода, кад свештеник бучним речима и насилним средствима хоће да чува свој углед; углед се најмање чува бучним речима, него само исправним делима. Нека евештеник буде у седницама месне црквене управе, и неке се мишљењем и саветом својим сувише не намеће, него нека послужи саветоа онда кад је томе време, и кад управа, нринуђена, сама то узтражи, и то очинеки, нредано и благо! Свештеник нека стоји увек на становвшту закона, правде и истине, а кад га не послушају, нека не губи воље, јер је дужност своју учинио. Тамо пак,

где му добрих савета његових никако не примају, нека за време, као апостоли, отресе прах с ногу својих, али зато на другом пољу удвострученом снагом нека ради, док угледа себи не извојује. . Треба помагати и добре друштвене нокрете, који унапређују живот народни, као н. пр. покрете народне привреде. Особито ће добро утецати на паству, када вмди свештеника где ради на привредном пољу старајући се да му паства до леба дође, јер ништа жалосније нема, него кад паства види свештеника само онда, када има од ње што да тражи. Ако свештеницч помогну нароцу да до леба дође, народ ће радо давати, кад се од њега не само за цркву и школу, него и за свештеника што потражи. Речи лете, а примери вуку и носе. Свештенство нека учи, али науку своју животом нека поткрепи. Живот свештеников нека наличи животу Спаситељевом! Тиче се особито свештеника она реч Спаситељева: тако нека се светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша, и прославе Оца вашега, који је на небесима! Свештеник мора дакле да буде видело свету, које ће свима светлити и све загревати. Народ инстиктивао много тражи од свештеника, јер га не држи за са свим обична човека. Свештеник губи углед чим учини најмањи крив корак, који би световном човеку мало нашкодио, јер се свака и најмања, мрља види на мантији. Баш због тога један свегптеник, ако је врстан, диже углед целом свештенству; као што један руши углед целом сталежу, ако је млак и нехатан, јер се због једпога Јуде виче ни све свештенство. Апостоли и њихови ученици више су животом, него учењем и чудесима у хришћанство обратили. И нородичан живог свештеников нека буде углед свима. Црква више тражи у том погледу од свештеника, него од световњака. Тако Црква не дозвољава други брак свештенику, чувајући да се у по родицу свештеникову не увуче растројство и тражећи од свештенства углед у уздржљивости. А у том обзиру код нас не стоји добро, јер баш многа свештеничка деца, показују особине рђавог хришћанског васпигања. Жалостна је појава, ако