Српски сион

новић, др. Алексавдар пл. Рокнић, др. Миливоје Бабић, Мита Клицин, нрота Милош Напић, др. Жарко МиЈгадиновић, др. Оветислав Новак, др. Јован Радивојчев, Јоца Јовановлћ, Влада Ристић, др. Влада Манојловић и др. Славко Милетић Будисављевић је изјавио у име странчино жалење, шго је радикална странка мимоишавши нарламентарни нринцип и резон, према коме свака странка треба да буде заступљена сразмерно својој снази у саборским одборима, изабрала у вер. одбор мање носланика од еам. странке, него што јој по броју припада, и то не оне, које је наш клуб предложио. Др. Мушицки изјавивши, како је рад. странка као већина, из своје побуде решила да у вер. одбор уступа самосталцима, 5 места, како би сам. странка могла вршити контролу, нредложи, да се нзјава сам. странке са сажалењем узме на знање, а на место 5 сам. да се других 5 бирају. Прибичевић изјавивши, да сам. странци није до тога стало, да ли да, добију 5 или 6 чланова, нзго да парламентарни принции дође до израза, рече, криво је и непарламентарно становиште Мушицково, да саборска мањина треба да има само контролу у саб. одборима,. Принцип је парламентаризма и демокрације, да свака странка но броју својих партизана уђе у одборе, и питање страначко не може се схватити као питање предусретљивости и куртоазије, него је право, абсолутно и несумњиво право сваке странке, да у саб. одборима буде заступљева према својој страначкој снази у сабору. Одбацивши од своје сгранке одговорност и бацајући кривицу на рад. странку, што она изазива својим непарламентарним поступком неспоразуме, жали, што она заборавља на своју дужност, да загарантује успех позитивног рада на овом сабору, који би нрема данашњем политичном положају и значају данашњег забора био могућ. Пошто су др. Жарко Миладиновић и Мушицки нокушали да оправдају поступак своје странке, што им није могло испасти за руком и носле умесних и неумесних упадица говорницима, при чему се обесмртио — управо осрамогио — посланик поп Дамјан Прерадовић са својим упадом на тврдњу Будисављевићеву, да и ако је сам. странка у мањини

према, рад., да она заступа већину срнског народа — „а колико та већина плаћа", на што му згодно Будисављевић добаци : „Тиме што нам пребацујете, колико плаћамо, ви као члан рад. демократске странке, на делу ноказујете, какав сте ви демократа!" (Да је поп Дамјан ћутао, не би му се добацило: „Нека ћути гробљански поп"), и после тврдње Будисављевићеве: „Хвала вам лепо, ваше милости не требамо, с тога избор отклањамо"; буду још 5 рад. у одбор изабрани, и тако је вер. одбор састављен из самих радикала. Верификациони је одбор изабрао себи за председника проту Божу Поповића, а за известиоца др. Миливоја Бабића. Насноменути нам је, да је у II. седници осим избора вер. одбора, одмах по прочитању и оверовљењу I. сед. зааисника Васа Муачевић поднео ову изјаву: „На згради нашег сабора, у којем је заступана и престављена читава срнска православна Карловачка митрополија, вила се је српска народна застава, те хрватска земаљска и угарска земаљска застава, а вила се је и црно жута застава за териториум бивше војене Крајине, која је стајала под централистиком војном управом". „Са развојачењем Крајине и утеловљењем краљевинама Хрватској и Славонији, односно .једног дела њеног краљевини Угарској, изгубило је извешавање црно-жуте заставе своје онравдање, те не стоји у складу са данашњим државо-правним устројством". На допуну др. Јована Радивојевића-Вачића, да се црно жута застава скике са народног дома, где се држе седнице саборске, буде једногласно предлог Радивојевићев усвојен, и застава се скине са нар. дома. Кад се номисли да је војена Крајина још 1874. утеловљена Хрватској и Славонији, и да од тога доба поред свег тога, што се увек взла и црно-жута застава на дворани, где се народно-црквени сабор држао, а и г. Муачевићу није ово првина да је иосланик, па се лепо трнила поред осталих застава и црножута застава; онда се и у тој појави види и осећа нов курс, који захтева нрекид сваке везе и усномене на Беч.