Српски сион

С*г. 666.

ОРПСКИ сион

Слика је то и прилика оне ноћи презначајне, када се пред задивљеним пастирима витлејемским отворише небеса и указа им се сјајан збор анђела, благовјестника Божјих, јављајући им за рођење Спасрггељево, и певајући песму величајну: п ■ јл &чп вк ККЈШНИ)(Х Ј&огб, И И4 ЗШИ Л»Ир& КО ЧМ01;'кц'к;(& ЛЛ4Г0Л0Л1НЦ." Каква благословена ноћ, које се родио Богочовек, који ће једном за свеукупне грехе палога човечанства принети на Голготи жртву мукотрпну; каква чудесна ноћ, кроз коју се таму заблиста небесна светлост залуталоме роду људском, а кроз нему се тишину захорише небесни одјеци анђеоског весеља и раздраганости. И достојно је, и праведно је занста, што се и ми радујемо и веселимо на данашњи дан, са рођења Господа и Спаситеља нашега у вергепу витлејемском. А ја бих се још и већма радовао и веселио, када бих се барем у овим богоданим старачким годинама уверио, да је широм, патријарашкоме старању поверенога ми народа завладао уједно и сам благослов анђеоског славопоја: „(јлдвл ва вмшнн^ и н <* зе/Или лшрл: ко челок^кц^^а виагсволжп." Да љубазна децо моја духовна, нека је Слава на висинама Богу, јер је Он толико заволео грешни свет овај, да је јединца Сина свог послао с неба на земљу, да нам покаже пут, који води са земље на небо. Приступите само љубазна децо моја у духу вертепу витлејемском, и ви ће те се уверити, да онде у немоћима детињим, у загрљају преблагословене дјеве Богоматере почива Избавитељ и Спаситељ рода човечијега. Не држи Он истина још десницу чудотворну, да запрети узбурканоме мору Тиверијадском, да се стиша; или да ускрсне младића пред капијама града Наина; нити поражава грешнике; нити позива грешнике на покајање; нити храбри бедне и невољне божанственим уверењем, да ће у Њега наћи утехе и охрабрења. Али већ сад пастири хитају из поља у вертеп, те падају ничице пред Њим; и мудраци са далеког Истока журе се онамо, вођени трептајућом звездом небесном, те Му као цару над царевима, као I Јрвосвештенику по чину Мелхиседекову икаоПророку великоме, приносе на дар злато и ливан и смирну кличући сви скупа одушевљено и раздрагано: „Олааа к*. к^шни^ Бог$." Нека би љубазна децо моја духовна, и вас загревала сгхасоносна вера хришћанска, како би и ви вазда пуни поуздања могли погледати на сводове небесне, кличући у синовњој преданости: Слапа Оцу нашем па небесима. Слава Творцу спемогућеному , свемудроме и свеблагоме, који је топле молитве наших предака услишао, те је народ пребродио и петстољетна горка искушења и мукотрпне патње прекужио, ал у вери својој посрнуо није. Слава Богу милостивоме што и дан данашњи по целом православном свету па и у Мојој богохранимој Архидијецези засведочавају непоколебљиву веру народа мога, умилни гласи стихира по Фрушкогорским Манастирима и парохијским светим Храмовима ио целоме Срему. Па дај Боже да и у будуће на сва времена, старо и младо, богато и убого, па и нејака дечица ваша по домовима вашима при чесници медној и божичној свећи уздижу срца своја небесноме Пастиру стада духовног, са захвалним ликовањем: „1>лакд ккјшниј^ Ко' 8 " „И на зјлми лш.гА." — До рођења Спаситељева у Витлејему грешни род људски живљаше међу собом у неодољивој мржњи и крвише се међу собом народи у ратовима убилачким. Човечанством беху овладале дивље страсти, срце сваког појединца, без вере, љубави и наде разриваше злоба, пакост, мржња, завист и жеља за осветом. Ал када се родио Спаситељ, о коме још старо заветни Пророк Исаија прорицаше, да ће бити „Кн^з лшра." (IX. б.) тада по читавоме шару земаљскоме завладаше дух помирљивости, чега ради анђели небесни и славословише „н на з*лш) ми^г." Па када је Госиод наш Исус Христос рођењем својим подарио свету жељно очекивани мир тако, да у то доба по целом свету нигде не беше ратовања; ко ли би се међу вама љубазна децо моја могао противити, да у срце своје прими дивотни мир божићњега нам празновања? — То имајте вазда на уму, да сте ви сви одреда