Српски сион

РАДИКАДИ ЛАЖИИ МИЛЕТИЋЕВЦИ ПОСВЕЋЕНО ДР. АНТАЛУ КАЛМАРУ.

Да би јубиларни број „Заставин", поред оних сичних анонса — међу којима има и чивутских, а овамо се телали „Свој своме", иа и позив на исељавање у Америку — које покупи десна Финансијска рука вршачки Коста Лера, изгледао што шаренији, а у ствари да се слави уз Милетића и „вожд"; написао је и један попа —р—т, који из пуке смерности не хтеде са својим часним именом изићи на среду, а не из бојазни и срамоте, чланак под насловом: „ Кобац иозоба семе. — Орао кли%ке и , у ком хтеде појка изнети радикалији утијске своје са сабора од 1885., које је ут1 јске он ионео и сачувао из тога времена. Писац није изишао са именом, али се и без тога зна чији је „нећак" и где је одрастао, и нема сумње да га је морао написати „после подне". А какав је оц у то време, то знају његови другови и парохијани. Исти је појка био у то време богословац-омладинац, те редовно ишао с друговима на сабор. Од каквог је јаког калибра исти појка, може се видети и из тога, што он овамо рече, како се „о моћ народну, о ту чврсту стену, скршила моћ једнога силника Германа —„рад је намег патријарха наишао на буру у српском народу. Све што је било родољубивије и свесније, „све што српским духом дише", сав овострани српски народ са млађом генерацијом своје ннтелигенције, нрима од свог силовитог великодостојника бачену — рукавицу", а одмах затим: „Она снажна, народна Милетићева странка, од које постаде данашња наша велика српска радикалпа странка (да л' попе поцрвени, кад 0В0 наииса!), снаде на врло мален број народних заступника у сабору. Ако се не варам (те још како попе!), једва да

их је било 4 — 5, ама све ^јунака биранијех". Е поие, кад си забораван, или што би рекао „вожд", да нису нод његовим туторством један од „проневаљањене наше интелигенције", ево чуј и ти а и твоја братија, какво је стање било 1885. А ово што следује, износимо из заборава на видело и за љубав данашњег нашег млађег нараштаја, који не зна за стање 1885., те сазнавши га, нека пресуду изрече : какво име заслужује и поменути пбн „Засгавин", а и само њено уредништво, које се не стиди извртати историчну истину за љубав „вождову". Та Милетић је из дна душе мрзио лаж, и сад се усуђују они, који живе од лажи и извртан.а, престављати као његови иоследователи. Ваистину дрскост велика! Дакле чујте. Кад је администратор Герман Анђелић био именоваа за натријарха, посланици чланови народне странке, скупише се 7. Јануара 1882. на договор, шта да се ради, и под председништвом др. Михаила Полита гласаше њих 20 аосланика за нолагање мандата, а 22 за неполагање. Међу онима, који беху за иолаг..ње, били су : др. Св. Милетић, др- М. Полит, Васа Ђурђевић, Миша Димитријевић, Каменко Јовановић, др. Илија Вучетић, Милош Папић. Из овог се јасно види, да потоњи данашњи „Браников-ци" бс.ху у најозбиљније доба уз Милетића. Од тога доба па све до сабора 1885. на угарском и хрварском сабору бранише мушки народна права у погледу слободног избора патријарха Васа Ђурђевић и др. Ника Максимовић, први на хрватском и угарском сабору, а други на угарском. А тако је исто и у „Застави" за то време не само под уредништвом Милети-