Српски сион

Његове Светости Преузвишеног Господина ГЕОРГИЈА БРАНКОВИЋА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Држан у седници саборској 13. (26.) Децембра 1906. Славни Саборе! Православни српски народноцрквени сабор, који је по нашем саборском устројству застунство православних верних српске митрополије у нашој отаџбини, сазван је и састао се ево на свој рад. Какав је задатак и рад српског народноцрквенога сабора, то знате из земаљских закона и наших автономних уредаба; а имао сам срећу и сам у више маха предочити славним саборима, какав их задатак и рад чека, нарочито о саборима 1897-е и 1902-е године. У свакој тој прилици сам наглашавао, да је задатак тежак. А да је то наглашавање потпуно мотивирано и оправдано, ваља погледати на скоро четрдесетогодишње подвиге наших сабора до данас. Али колико је задатак и рад славнога сабора тежак по себи, још га тежим чине друге прилике. Хоћу да кажем, да је још тежи, што се тај рад обавља посред силне страначке жестине, задахнут је таквом жестином, па и горчином, а то не може бити пробитачно за онај задатак или управо за оне задатке, које славни сабор хоће и треба да реши. Сви знамо, јер смо, тако рећи, сви сведоци жестоке, и прежестоке борбе на народноцрквеном автономном пољу. А то је штетно, па и — опасно. Јер, славни саборе, ово поље не подноси жестине, него се од нас очекује, и горе, и доле да расправљамо и расправимо своје ствари: мирно, трезвено, достојанствено и без сваке страсти, те се према том ваља да држимо: умерености и предусретљивости, а поврх свега објективности и обазривости, јер се само тако може урадити, што је добро за нашу народноцрквену автономију. А тога нам добра много треба, јер неприликИ имамо и премного. Ја сам, истина, како 1897-е, тако и 1902-е године нагласио штетност тога, ако не пазимо, како ћемо поступати. Али ми изгледа, да се ни данашње прилике не разликују много од тадањих. Или се противности изгладиле ? Дао би Бог! Али изгледа, да постоје као и доселе — а то није добро. Јер шта значи то ? Значи, да су прилике такве, да ће и рад славнога сабора бити сличан раду пређашњих сабора.

ГОВОР ПОСЛЕ КОНСТИТУИСАЊА САБОРА