Српски сион

— 41 —

буде, кад дође до издавања мавастирске земље под арецду, ради с нама шта хоћеш. За ову нашу тврдњу стојаћемо увек главом својом на биљези. У осталом, Богом те и св. Јованом заклињемо, приликом предстојећих избора упитај јавно радикалне вође и кортеше, и то оре обављеног избора и њих и кандидата: реците нам јасно и јавно — као што нам у иотаји говорите —, да ако радикална странка задобије на сабору већину, да ће настојати, да се народу задругама а не којекаквим богаташима издаје земља манастирска јеФтино. А још их упитајте, је ли истина и може ли бити и то, да се од данашњег патријарха Његове Светости Георгија, за његовог живота одузме Даљ и да се даде народу — задругама — а не којекаквим богаташима, под аренду. Упитајте их, па ће те видети шта ће Вам одговорити, и ако Вам одговоре и на друго питање: да може бити и да ће они то израдити, а Ви им слободно иљуните у лице и довикните: што лажете лажови и што варате јадан народ којекаквим немогућим обећањем. Јадни народе! Навршило се равно 216 година, како су наши стари, нагоњени приликама прешли на ову страну под сво јим патријархом Арсенијем Црнојевићем. И од то доба све док нису „народњаци", осетивши што би рекли Србијанци „мекоту" код народних Фондова и манастира, сматрао је наш варод саоје митрополите патријархе за народне старешине и браниоце и цркве и народа. који су у истини то и били, као што нам сведочи наша историја. Ну, овамо од 1868. када нам угарски сабор донесе IX. зак. саб. чл., ио ком даде православнима — Србима и Румунима — у Угарској нраво, да могу на својим народно-црквеним саборима ур' Ј ђивати своје црквено-народне ствари; хтедоше народни прваци заузети место патријархово. И како је 1869. започела борба између народњака и јерархије — патријарха и владика —, траје ова и дан данас. Од тога је доба одржано до данас 13

сабора (заседања), на које је потрошено око 800.000 кр. народног новца, и за толико дуго времена и саборисања, није скоро ништа учињено т. ј. донесено је много уредаба, но мало је која одобрена. А није одобрена с тога, што су народне вође биле тврдоглави, те су мислили, да се даде главом зид разлупати, и да су они јачи и од државе и јерархије. Они су искали све и сва, а добили су врло мало. Навешћемо ти да видиш, каква ти је јадни народе, твоја данашња народно-црквена автономија, коју твоји прваци називају „ крвљу сшеченом авшономијом", и ако није за њу ни кани крви проливено. Проливено доста српске крви ал за ону автономију, која је по привилегијама дана патријарху, а не народу, јер наши су стари врло добро знали, да ће је они боље очувати, као што су је и очували, него народ. Аустријска влада није могла ни једно натријархово право одузети јер су они и митроиолити били што-но реч момци, због чега су као што се наводи у једном сувременом епису и отровани били у Бечу т. ј. патријарах Арсеније Црнојевић и патријарах Арсеније Шакабента. И видећи аустријска влада, да иреко митрополита-патријараха не може ништа постићи, поче давати права нкродним саборима, који једно по једно право отимаше (д јерархије, а после га од народа узеде влада за себе. И поред силног и скуиог саборисања и силних адвоката у њима — бивало је сабора, где је више од 2 ј 3 од световњака био сам адвокаг — ево чуј, шта је твој љубимац Милетић рекао за нашу автономију : „Саборско је устројство оно основно правило, по ком ће се, као што сам уг. закон каже, наша црк. народна автономија вршити. Круг автономије не зависи само и додајемо, не зависи толико од броја и важности предмета, које обухваћа, колико од тога, докле допире моћ органа автономије у стварању и вршењу авгономних установа". „Ако се без чијег одобрења никаква установа^ створиги, без чијег иотврђвња