Српски сион

С«р. 14.

СРПСКИ

сион

В р. 1.

нарастоси више цокојника са више кољива у један, али за свако кољиво иде награда носебна, која не сме бити мања аего што је у рескрипту одређена; колико ће се нак парастоса спојити, ствар је свешт. и оних који парастос приређују. — Поново умољен А. Одбор да црквонћину у Парабућу на набавку Антиминса најенергичније нритегне. — Поводом извештаја А. Одбора да је крејирано друго свешт. место у Каћу IV. нлаћ. разр., наређен је распис стечаја — Узет на знање извештај А. Одбора да је пожурио црквену опћину у Сомбору да реши представку свештен. за иовишиду плате. — Од пароха парабукског затражено ноближе извешће о катихумекима у хоџачком клостеру. — Подарена дозвола свештенику Ђ. Павковићу у Сомбору, да може једног скупштинара дати суду због нанесене увреде и клевете. — Уступљена молба једног компетента на парохију рац-милитићску и компетента на ђаконско место у Сомбору проти Љ. Кунусаревићу, да дотичне скупштине позове: да ли примају једног компетента? — Донесена једна бракоразводна пресуда. Затражени списи од среског суда у Ст. Бечеју против јер. И. Ј. вођене криминалне ствари на званичну употребу. —• Поводом извештаја пове реника о обављеном избору свештеника у Сомбору, одређена је услед пријаве истрага. Донесено још више мање важних решења.

ЛИСТАК. В е с т и. Водоосве&ење. У саборној је цркви на св. Богојављење одслужио впсокопреосвећени г. епископ вршачки Гаврило латургију, и ношто се није могла по обичају на чесми да се свети водица, то ју је осветио у цркви. Св. литургији је присуствовао Његова Светот. Чланци: „Одговори на питан.а из паотирске праксе" што су почели у овои листу пзлазити, прекидају се, пошго ће их прикупљач г. прота Васа Ннколајевић издати у посебној књизи. = Заклетва ипартајска дисциплина. Припаднпци појединих странака обвезују се усменом или писменом изјавом, дакле чашНу својом, да ће се покоравати партајској дисцпплини и да ће се верно држати страначког програма. Наше владајуће странке по данашњим својим програмима а и примени њиховој и по нартајској дисциплини у садашњим

разним приликама долазе измеЈју осталога врло често у опреку са програмом православних конзисторнја п нрпменом тога програма у извађању различитих ноступака. Познато је да се чланови конаисторије обвезују заклетвом, да ће дужности своје најсавесније по начелпма тих конзисторија вршити. Како се ово двоје слаже? Шга суде о томе свештеници, конзисторијалцп, који стоје „као автономни пијонири" у тим странкама? Овако се за народ пише! Досад је постојала пословица: „има п над попом попа", а одсад греба да се каже: „Има п над сабором сабора". Над попом је поп еиископ, а над сабором Јаша Томпћ. А да је у истини он то, ево доказа. На сабору и сами 41 радикалска посланика признају, да ако се хоће нешто до створи, да се мора доћи бар до неког сноразума са јерархијом и владом и да се од данашњег патријарха Његове Оветости Георгија не може одузети Даљ. Ну, над сабором сабор-Јаша Томић, то не при знаје, и не желећн због таког мишљења ожећи и исмејати своје нристалице, ожеже и исмеја г. Васу Муачевића у чланчићу „Памет Василијанова" у 250. бр. јутарњег броја „Заставе", уверен да ће његови верни већ разумети кога се тиче управо исти чланчић. У истом чланчићу, рече Томић за Муачевића и ово: „Он вели, сабор на првом месту треба да се споразуме са владпкама и патријархом, па и са са мађарском владом, па тек када се са љима споразуме и они даду приволу, онда нека се радп ала без тога не. Е па лепо оче Василијане, сабор хоће да одузме ужввање даљскога властелпнства од патријарха. То сабор зато ради тако, што има право да одузме п што тако народ наш жели. А зато жели што је то праведно. Сада по мудрости и памети оца Василијана прво требамо да питамо папатријарха, да ли он пристаје да му се одузме властелинство даљско из ужпвања ? Наравно, патријарх ће бити паметан управо себичан, па ће рећи да не нристаје. И онда ио памети оца Василијана не треба одузети од пагријарха даљско добро. Па онда по памети оца Василијана, треба прво питати калуђере, да, ли ће што хтети од мавастирских добара давата у нар. фондове, ако неће хтети давати, онда сабор не треба да донесе ур едбе да какуђери морају давати. И од куда год прво ттај патријарха и калуђере.