Српски сион

Бе. 3.

СРПОКИ СМОН

Стр. 43

могу, а да висока кр. зем. влада тој молби св. Спнода удовољила није, јер да стојп томе на супрот ираво власности тих сликара. Извештена су путем окр. протопрезвитерских звања сва овоподручна парохијска звања те ман. уцраве, да је св архијерејски Синод обзиром на иотребу, да свештенство Ове правосл. срп. митрополије стоји у непрекидној вези и додиру са званичним органом свога архијерејскога Синода, као своје духовне власти, одлучио путем архидијецезалпе п осталих епархијских конзисторија наложати нарох. звањима и маиастирским управама да се годимиде преплаћују и држе „Срп. Сион' као зваиични лист св. архијерејског Синода православне срп. мтрополије карловачке. Извештена су сва парох. звања о одлуци св. архијерејског Синода у погледу свећења Богојављенске водице, по којој је св. архијерејски Синод одлучио, да се у погледу том и надаље остави стање какво је сада, а не издаје нпкаква општа паредба, те у колико би било потребно какво упутство у том питању, ваља исто затражити од својег дијецезапа. Уважена је молба срп. правосл. епрх. конзпсторије будимске, да јој се на привремено опслуживање нарохија у њој, у свештенству оскудној дпјецези доделе три јеромонаха из овоподручних фрушкогорскпх манастира и то: Неофпт Сабадош јеромонах ман. Мале Ремете, Викентије Себишановић, јеромоиах ман. Раковца и Гаврил Зарић ман. Хопова, те су подједно та три јеромонаха путем својпх ман. унрава позвани, да се на место свога нивог определења што пре упуте. Одбијен је Љ. II. и Н. Д. сврш. богослови с молбом ради посредовања код кр. зем. владе за подлење уешат ае^а&в, будући да исти нису по овој конзисторији ни за какву администрацију парохије одгеђене, те да према томе отпада и потреба препоруке за поделење опроста година. Уручен је Григорију Мпкићу, сврш. богослову из Мартинаца декрет кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу, којим се исти поставља за вероучитеља иа кр. малој реалној гимназији у Митровици. На молбу саб. одбора, да конзисторија ова шаље извештаје о седницама својим п уредништву Срн. Митрополијскога Гласника ради обнародовања, извештен је исти, да му се тој молби удовољити не може, будући да је то св. Арх. Синоду лист Срп. Сион одређен званичннм органом за духовно црквене ствари, које су у делокругу конзисторије, У ком ева конзисторија као у свом званичном органу извештаје своје о седницама већ штампа. За вероучнтелЈа на вишој грађ. школи у Нетроварадину постављен је јереј Лазар Сабовљевић, протопрезвитератски помоћник у Карловцима, који је међутим остављсн на месту досадањег свог службовања, а досадањи вероучитељ на пстој тој школи је од те дужности разрешен. Упућеиа је срн. правосл. црквена опћина у Т. поводом њезипе молбе за разјашњење у ногледу

подељивања црквених столова, да цркв. столове пздаје цркв. одбор у споразуму са меснпм свештенпком п то што старијим заслужним, а уз то религиозно моралним људима не у најам, но бесплатно али ако дотичник жели може цркви какав прилог даровати. Препоручена је свим парох. звањима као пбмоћно срество нри катихизацаји кшига јереја Владимира Милутиновића пароха у Јамени под насловом „Катихезе за први разред основне школе" пздање дозволом Његове Светостн Преузвишеног Господина Георгија Бранковића, Архиенископа Карловачког, Митрополита и Патријарха српског. Расписан је стечај на упражњееу парохију 1. плаћев. разреда односно на саст. нарох, места IV. нлаћев. разреда у Мартинцпма, а за привр. администратора те, смрћу јереја Станимира Будпма, упражњене парохије, постављен је јереј Иетар Микић сист. парох. номоћник у Мартинцима. У бракоразводним нарницама донесено је 75 одлука и 3 осуде.

Извештај о раду седнице Архид. епарх. копзисторије држане у Карловцима дне 10. (23.) октобра 1906. нод председништвом Његове Светости Преузвишеног Господина Георгија , срп. Патријарха. Узета је на знање, те је уведена у циркуларни протокол ове конзисторије и свим овоподручним манастирским управама рада истог поступка саопћена одлука св. архијерејског Синода у цогледу уређења одношаја између јеромонаха као управитеља манастира и манастирске братије у духовно црквеном и дисциплинарном погледу, по којој је св. архијер. Синод савезно са овопредметнпм одредбама: „Правила за монахе у онсеау правосл. срнске митрополије карловачке", акоја су правила нроиисана синодалним одлукама п наредбама од 29. марта 1899. год. под број: М. 196 син 23. ех 1899. изрекао да сва права и дужности манастирског настојатеља прииадају и тзв. манастирским управитељима који се за привремене администраторе на управу манастира постављају и остају као јеромонаси паузев некоја виша, ночасна права, која су сиојена са сталннм настојатељством, односно са игуманским чином; по привр. манасгирски управитељи имају у својем манаетиру код богослужења нредност цред свештеницима, који стоје са њима на истом (ирезвитерском) степену. Узето је н'а. знање рукоположење Срегомира Ђурпћа, сврш. богослова за ђакоиа, а нотом за презвитера, који је одређен за личног помоћника протојереју Урошу Ђурићу, пароху у Винковцима. Поводом упита кр. зем. втаде, одела за богоштовје и наставу, да ли би се ова конзисторија противнла, ако би нодручни јој свештенпци, који Осим срнског знају још који други језик, предавали у основним школама осим срнског уз награду још