Српски сион

Стр. 36.

(јрпсш сион

Бр. 8.

да те утеши и охрабри, али узаман, јер ти то не чујеш, не ћеш да га чујеш; а међутим, када би добро испитао праве узроке своје невоље, видети би морао, да је скоро увек у теби самом узрок у силним гресима, са којнма Господа твога вазда вређаш и срдиш, да је баш твој непаметни рас.чоред и твоја погрешна управа узрок недаћама дома твога, худој сиротињи твојој. Чујете ли свиколици, Син Божји долази на земљу у највећој сиротињи, у вертену, простим јаслама, као дете, новито у сиромашне пелене. Па зашто бира Господ сиротињу и понижење при доласку свом на земљу, да нас од греха очисти а помрачени ум наш да нам просветли, да Бога познамо и да му истински служимо, када је Он свемогућ и када Му сва средства највеће славе земаљске у пуноћи својој на расположење стоје? Хоће нама, којима никада није доста земаљске славе ни земаљскога блага, да покаже и докаже ништавпло њихово — пред праведним судом Његовим! Па ходите, љубазни моји, сви, — озарени светлошћу науке Спаситељеве а појј ћи са небеским силама торжаствене песме божићне, — у духу са пастирима витлејемским и са мудрацима са истока п поклонимо се, припаднимо п клекнимо пред јаслима, које скривају повито најдрагоценије благо наше, Избавитеља нашега. Ходите, наслађујмо сз величанственим нризором, када Јединородни Син Божји сиђе, да нас подигне, — себе нонизи, да нас узвиси, — својевољно сиротињу изабра, да множаством Својих небеских блага нас обаспе и кликнимо са анђелима: славл ко кмшни\'л !1ог8! Те љубазни моји, уз благодарствене славопоје, изнесимо са дарима источних мудраца и побожних пастира витлејемских пред јасле, у којима се нас ради понижава Господ данас, сада и наше даре и то: чврсто обећање, да ћемо по примеру неизмерне љубави Божје, која је по величини својој далеко надмашила сва зла у гресима огрезлога човештва, уселити у срца наша узвишену љубав хришћанску, о којој тако гласно говори данас свака божићна песма, свака божићна молитва, те стати једном одлучно на пут злом духу мржње и раздора, који нас све непрекидно ирати и са правога пута ка народној срећи свраћа. Дајмо, љубазни моји, обећање, у сазнању недостојности наше за богато примљене плодове искупљења, да ћемо од сада боље и орније вршити све дужности, које сам Бог од нас тражи, јер Он вели: ии^и здпи>в*ди /иоа и соблнјдлаи их ?.. теи еста игакли / иа (Ј ов . 14, 21.); да ћемо у домове наше, а нарочито у срца млађешине наше која данас на жалост у великом делу више није без прекора, усађивати праву иобожност, љубав ирема Богу, поштовање према старијима и осећај стида пред свим оним, што је ружно и богомрско. Настојте п ви, љубазни моји, свим силама својима, те у домаћем кругу вашем сузбијајте опће оно зло, раскош и моду, које се велико зло дубоко увукло у душу народну, те од њих болује цело тело народно, па немилице раскида у зноју лица нашега стечену имовпну п снагу народну, раскопава темељ кућама вашим, те вас расељава у далеки бели свет, далеко од свете вам цркве и школе, далеко од гробова милих покојника ваших — у неповрат. Дајте обећање, да ћете напуштати крчме, што развијају страст пијанства, која празни домове ваше и немилостиво коси узданицу вашу, а пуни мрачне тамнице и гробља; уироиашћује домова ваших имање и част, и навлачи срамоту и немаштину. Настојте, кад год с куле храмова ваших одјекне мили глас звона што на молитву зову, да ћете хитати ка мајци цркви Светосавској, која ће вас вазда крепити у добру а чувати од зла; а не ћеге доиуштати, да звоно звони глухим ушима, да у тврда срца дира! Чувајте, љубазни моји, као очп у главп, цркву и школу те најглавније