Српски сион

СРПСКИ сион

В р, ?.

варнијег у српству сеоског бележника, који у стању беше са својом малом годигањом платицом од 800—1000 кр. једино чувањем, своме јединду оставити преко 200 лапаца леке сремске земље и у граду двокатницу; 2 — није чудо што је имао излшпних новаца и на то, да троши на фотограФисање туђих писама. Часно и иоштено стечен новац, 3 на што би се и могао поштеније и потропшти, него на частан посао, који доликује само часним људима, који су у српству и пре покретања листа играли „видну" улогу, а код суграђана је један тако омиљен био због „бесплатног давања иравног савета", да су му неки клијенти у берби из захвалности уз серенаду избацили и неколико револверских метака, те од то доба из познате смерности и чедности и не прави бербе бучне, и ако је велики љубитељ хуке и буке. А од како су покренули лист, од то доба не само да им је отскочио углед код Србаља, него и код Немаца, које почеше не из себичних интереса, него из уверења уздизати и хвалити и доказивати истоветност српских интереса са немачким интересима, због чега и добише и частан назив „пангерманци", а од својих злобних противника — самосталаца — морадоше и неколико горких пилула прогутати. Па кад је један веселник од „народно глас ничког" тројства снао и на ту часну улогу, да Фотографише туђа иисма, које пије смео чинити, све да је и часним путем до њих дошао, због чега ће уз осталу награду, награђен бити и од одветничке коморе, која ће у своје време имати да пресуди такав частан поступак веселников, и тим средством да се послужи против свога политичног противника, на то не мам ништа да приметим поменутом тројству, него ово: „Србобран" за тако сличан поступак дружине око „Хрватског права", ког назва „бандитоквм атентатом" рече: „Може страначка борба ма како бити заоштрена, али та борба мора се водити отворено, мушки, часно, људски, а не да се у њој употребљавају средства као што то чини „Хрватско право", које својим инФамним писањем удара штампи на чело биљег крајње покварености и каљуже." На хвалисање односно претњу сретног сина богатог оца и братије му, ради знања њахова и часне им купаније, имам само то одговорити: страха же Вашего не Ооимсе, што сам у своје време и Вашем слатком кумићу рекао. Као што је Христос довикнуо Јуди, кад је 1 Пардон, има у српству и један ноп — наравно сада радикад —, који је на парохији Ш. вдасе, норед свег тога, што је дневно трошио на пиће, дуван и карте чега је свега љубитељ —, био у стању опет чувањем стећи иметак преко 300.000 кр,, и то све часно и иоштено. 3 Срећа и Вог, што му отац не беше црквени тутор иди председник скупштински, а иначе би му се пребацидо, као што се туторима и председницима пребацује, да је баратао црквеним аовцем, новцем, којијетаво исто благосдовен, као и кадуђереки.

дошао да га изда Јудејима : „чини друже на што си дошао"; тако исто и ја Вама господо „народно гласничка" цовикујем: чините господо што сте заночели, јер знајте, да имате посла са Митром Руварцем, који се није бојао ни мало других детића, него што сте Ви и сва Ваша кумпанија. Знао сам ја и знам, колико генерација мора протећи, да се од паорског рода, ностане племенит човек; знао сам ја и знам, шта је то имати посла са људима, који се овамо нраве јунаци, а овамо печате писма дугметом — дугметари ; знао сам ја и знам какви су радикали и што је то имати с њима посла и унустити се с њима у борбу, међу којима као што рече један владика има „не само убица, него и лопова најординарније сорте", који данас играју нај угдедније улоге у радикалском свету; знао сам и знам, да се не само прости војници радикалски, него и генерали умеју клети и децом својом, да је ово истина, а сутра да није, и који су познати као највеће лаже и превртљивци; и знајући све то, као што их се ни сам до сада бојао, не бојам их се ни данас, и као што их до сада, тако ћу их од сада омаловажавати због њиховог демагоштва, несрнске политике и себичности, међу којима има и таквих, који се и сами сти де кожодерских рачуна, те тобоже из великодушности од рачуна опраштају странци 85'17 кр. Земунце моје с једне стране жалим, што је удес одредио, да их воде људи од сорте „народно гласничке", а с друге стране радујем се, што је свим увиђавнијим Србима земунским спала беона са очију, те увидеше „народно гласничке" усрећитеље и просветитеље. Ако игде, показала се над тим „народно гласничким" просветитељима као истина она народна : да где лаж руча, ту не вечера! Трезвенији земунци —- Срби, нису заборавили, како је један од „народно гласничког" тројства, у своје време облећао око кујеновца и каскао при избору за кујеновцима и како је кадио своме куму, и како им се после захвалио; а сада се чова размеће и јуначи. Дугметар и јунак\ Пардон! Кад се већ и син богатог оца дао иа „чепркање", одлакша ћу му посао, те кад покрене у конзисторији питање о томе: за што белегигаани не дођоше до нове цркве, да не узмора „чепркати" за вужна дата, послужићу га са оригина шим актима. Што ставих, да је писмо писано у Земуну, то не учиних с тога, што ме је „тобоже опекао онај допис из Митровице", него у брзини, да писмо стигне на цуг, у место „славном уредништву у Земуну", ставих да је писано у Земуну, из које ситнице, направише „народногласнички" пангермани источно питање. Види се из тога њихово ситничарство.