Српски сион

С тр . 118.

СРПСКМ СИОВ

Б р. 8

житељи као парохијани манастира Војловице ту пашу на своме земљишту манастиру допустили, за што је оиет и њима од стране манастира у другим приликама чешће указана услуга. Међутим је непојмљиво, да је слазна насељеничка коаисија манастиру определила сано 921 јутро њива и 14 мотика винограда, пошто је манастир, пре него шго је славна насељеничка комисија у темишварском Банату била одређена, поседовао 1153 јутра и 711 □ хвати земљишта без поплавног терена, по границама које је комисија поново реамбулирала и установила и обрађивао је виноград: него се коже навести, да је тада славна комисија предложила, да се манастиру одузме шума с тиме, да би гајио шумарство на празним местима, која се налазе у шуми: те је манастир 11. Новекбра 1770 поднео писмену преставку, да би он био вољан гајити шумарство на празним местима за своју и превишњу корист на свој трошак, акв би славна комисија мана стиру довначила уместо тих шумских пустих места, какво друго за пагањак сходно место; на шго је онда манастиру Војловпци дозначена једна добра дуж земљигата нанрама Панчеву до Лујанске међе год. 1770., од чега му је по?ле године 1772. две трећине опет одузето. И у томе се управо састоји каквоћа манастира Војловице и његовог терена. Осим тога поседује манастир један виноград од 51 мотике на вргаачкој планини и један део од воденице на Дунаву. Економије истога састоји се поглавито у сточарству и обрађивању њива, да би се тиме намирили потребни захтеви и издржавали калуђери и 28 особа које су у служби, те да би се могли дочекивати гости. На манастирском земљишту налази се још и једна крчма, у којој се преостатак вина источи. Пошто се дакле из горе наведеног разлога види, да сви манастири у темишварској дијецези, осим јединог манастира Бездина, не поседују никаквих привилегија, те посед својих земљишта за сад не могу ничим другим легитимирати него једино имеморијалним поседовањем, за које се позивају на старе људе као сведоке, који још и сада могу да тврде, да су манастври већ за турских времена та земљигата као такова поседовали: то зависи јв-

дино од премилостиве воље Превигањег владара, да се ови манастири, — који су у пређашњим ратним метежима корист и добробит превишњег двора са неуморном ревношћу потпомагалн, и_који су с обзиром на опће добро године 1756. у садашњем броју од премилостиног двора потврђени били, — и надаље премилостиво оставе у својим старим границама и шићпсћш-у.

Животопис преподобног о. нашега Никодима оевећенога. Превод Георгија Летића. (Продужење.) * * * 26. декемврија чини се помен св. Никодиму освећеном и архимандриту лавре св. манастира Тисмене, који постаде године 1886 Ма да прохујаше 42 деценије од смрти св. Никодима, ипак сам се нашао побуђен да покупим ив хрисовуља и других списа и од стараца, који пре мене по 40, 50 и 60 година живљаху у манастиру, сва дата о светитељу. На име они говораху, да су ва та дата дознали из повеснице светитељеве, која беше написана од ученика његових. Даље рекоше они да је ова повесница била написана на језику словенском и да је онда исту дао један игуман манастира једном бојару, који беше дошао из Букреша у манастир да се поклони, да је отштампа на румунски. За тим сам тумарао по селвма код околних старих становника и др., који што внађаху од,својих дедова и прадедова и скупих све од младости му до старости и смрти Овај светитељ беше, као што ми рекоше, рода словенског — из Србије; ро^ен од релиђиозних и богобојазних родитеља, од славног колена, ро^ак кнезу Лазару — императору српском, који постаде императором 1374. Од ране младости негован у благочестију, вредно учаше књигу и беше врло даровит. Изучава« јући богословске књиге, особито беше заволео монаштво, те би се често Богу молио, да га удостоји тог небеског чина