Српски сион

Б р 8.

СРПСКИ СМОН

О тр . 119.

и Господ га је услишао. Неколико калу^ера из једног српског манастира са Атона дођоше ради некс ствари у Србију и после неког времена дружења с њима, склони се да побегне с њама у св. Гору, наводећи за разлог да га родитељи хоће на политичко поље да даду ме^у бојаре, — а он волије у миру Богу се молити. После трогодишњег искушења пјрими монаштво, за тим за кратко време постане ђакон и презвитер, и како беше даровит, потпуно се усаврши у грчком писму и јевику и постаде ритор на оба језика (за словенски и грчки). . . , После смрти игумана истог манастира изаберу њега за игумана — после дугог одбијања од стране његове и после покушаја бегства После ^сратког времена његова игуманства, постаде императором Србије (после сина Стевана Оилног) његов рођак кнез Лазар, — оне године, коју горе наведосмо. Како је царство било под анатемом патријаршије због великог насиља Стевана Силног, то је хтео добри и благочастиви кнез Лазар заједно са свима православнима бојарима својима да скине ову анатему. Дознавши кнез да је његов рођак (а наш светитељ) игуман у једном српском манастиру св. Горе, науми да иде сам у св. Гору, и да се саветује о том са ондешњим оцима. И тако кнез Лавар понесе многе велике и богате дарове и у пратњи неколико своје властеле и избраних војника свога двора отиде на св. Гору, тражећи прво свога рођака и нашавши га, говорио је много с њиме пре свега о предметима духовним, како да се спасе човечија душа, као и о том како да се скине анатема. После саветовања са светитељем сазове све главније оце и искусне духовнике св. Горе и представи им узрок анатеме. Оци пак одржаше сабор у том предмету, и изјавише да се ова анатема не може друкчије скинути, до ли од цара и патријаршије и целог сабора велике цркве цариградске, одакле је и бачена анатема. Када је то чуо кнез Лазар, замоли цео сабор отаца да они преко писма посредују и да моле цара и патријарха

и цео сабор велике цркве, да се дигне анатема. Јер од сада српско царство не ће насиља чинити грчком царству, него ће у љубави и заједници живети као православни под Господом И. Христом и под духовном покорношћу цариградског патријарха. Видивши сабор смерност кнежеву с радошћу се одзове његовој молби, те састави молбенице за Цариград; исто тако и кнез Лазар напише молбенице прво цару, па патријарху и сабору велике цркве. Изаберу три најученија у св. писму и најискуснија оца, на име: нашег светитеља, као потпуно обравована у оба језика, а особито као ро^ака кнезу Лавару и два друга оца: Исаију и Партенија и још три кнежева бојара. За тим им преда кнез писма и многе дарове за цара, патријара и сабор и пошље их у Цариград. Кнез Лазар пак после њихова одласка, поклони се свима св. манастирима и скитовима св. Горе и обдаривши их многим даровима, отпутује натраг у Србију, рекавши оцима при поласку: да кад дођу посланици из Цариграда, да их пошљу у Србију са одговором који буду добили. Посланици стигоше у Цариград и предадоша писма. Император и патријарх са сабором примише писма заједно с даровима, и видевши велику смерност кнева Лавара и молбу, коју управља на њих заједно са сабором св. Горе, дигоше анатему и саставе опроштајна писма. До8навши патријарх да је наш светитељ роЈјак кнежев, постави га за архимандрита и поклони му три честице моштију св. Јована Златоуста, св. Игњатија Богоносца и св. мученика Теофила, и начини га првим ме^у првима ивме^у отаца св. Горе. За тим (светитељ) примивши одговор управљен на кнеза Лазара и светогорске оце, врати се на св, Гору заједво са посланицима и преда светим оцима писма од императора, патријарха и сабора. Када је сабор прочитао ова писма, одлучи, да 0. Никодим треба да иде са одговором њиховим и са одговором из Цариграда