Српски сион

е?р. 130.

смкжи смон

Вр. 9

тичу најсветије заједпице — дркве. Ти фуртимаши бестидно јавно игнорују квалиФикацију комаетента какову интерес цркве ишше, а намећу цркви и помажу при избору свим могућим средствима а особито лажју своје жалосне штребере, кортеше, који су их задужили на политичком избору. Ето им слике карактера у тој недоследности! До највећег узбуђења доводи људе, који имају још смисла за цркву и њене интересе поступци политичких шпекуланата, који обиино иако су ирелигијозни, чак можда и атеисте, ипак заилазе безобзирно у поље црквено и срамним и недостојним насиљем ту награђују „заслуге" својих приврженика, обично кортеша, стечених на политичком пољу. Али је најжалосније, да има такових свешгеника, који падају тако ниско, који се тако јеФтино продају људима којима су често политичке странпутице животно питање. Срамота и жалост! Ено слика на прошлом сабору! Да ли је оно представништво свештенства?!* Али о том потом. Већина свештеника, који стоје данас у странкама, можда са незнатним изузетком оних, што су у самосталној странци, тамо су из личне шпекулације и штреберства. Можемо уопће запитати, зашго свештеник не може бити родољубив и вршити све дужности према народу, ако и није у странци, као што су ове данашње, које савесног свештеника толико пута својом иаршајском дисцшлином доводе у колизију са дужностима, које су му далеко прече управо свете? Може, то зна и увиђа сваки, па и онај занесени странчар, ако би хтео објективно да суди, морао би искрено рећи у овим скранкама свештеник нема места. Политички део програма самосталне странке свештеник може потписати, а може га вршити иако га не нотггаше, али автономни не! И који свештиник може и сме тврдити, да му је савест умирена са таким автономним програмом, рекао бих му, да не разуме ствар или не ће да је разуме. 0 радикалној странци не може бити ни говора. Да су наше црквене * Свештенотво је било заступљено еамо са једним чланом, иако треба да смо имали 25 вастушшка. Остали су биди ааступниди странака.

прилике друкчије, без сумње у таковој странци којој на челу стоји човек са онаковом историјом живота, не би било ни једног свештеника или који би био тај не би остао свештеник. Зашто ипак бива онако као што бива данас, одговор је: шпекулација и штреберство. Док ти штребери и пшекуланти најпосле уз помоћ своје странке дођу до добрих парохија протопрезвитерата (Пакрац! Вршац! — Градишка и Беловар чекају !) конзистори]а, сабора и т. д. и т. д, иако већина тих ни „дунста" нема о оном, о чему би као свештеници морали имати потпуне свести и знања, дотле многи прави свештеници, који се строго држе свога позива и њему најсавесније одговарају; свештеници, који и са Формалном и стварном квалиФикацијом стоје на угледној висини, ти и такови се потискују, о њича се не води рачуна, јер се нису понизили, да воде рачуна о ингересима оних шпекуланата, шго стоје на врховима странке ове или оне. Што се тиче ностављања окружних протонрезвитера, давно се већ уочала рђава пракса, можда су и странке долазиле у неприлику, кад им се нри једном избору испречили са императивним захтевом, под извесном претњом њих више реФлектената; те док су наше духовне взаоти тај покор гледале и изгледа равнодушно триеле, дотле су саме световне власти изашле у јавност са нредлозима да се то измени и поправи. Саборски одбор од год. 1891, у свом к Иредлогу за уредбу о устројсшву православне сраске народно црквене автономије у обласши карловачке иравославне сриске мишроиолије" у §§. 276,—-281. доноси предлог за установу стечајног испита за нротопрезивитере. Тако исто међу „Предлозима саборског одбора петнајсторице од год. 1891. и 1892. У1(3е: „I. Народно- црквени усшав исшочно' иравославне сриске цркве у земљама угарске крунв " §§. 116., 118 — 124. Најпосле чак и у најновијим предлозима радикалног саборског одбора: „Предлог за уредбу о иосшављању сриских иравославних свешшеника у оисегу мишроиолије Карло> вачке " у §§. 50—62. говори о протопрезвитерском стечајном испиту.