Српски сион

Б р . 10.

СРПСКИ СИОН

С тр . 149.

4. Нов. 1726. писао је мигрополит Стратимировић арх. Отанковићу ово писио: Честњејши Архимандрит Нам љубезни! Б дополнение отвјета под 1. т. м. и љета на оба приватна иисанија ваша имјеем јешче ириложити, јако кром.је крајњаго негодованија Нашего о оних в диркуларје адманистратора карлштатскаго обретаемих израженијах Наа јешче весма дивно јест, да он толико љет у Нас и при подручном Нам консисториумје бивши, тољ неразумно иостуиает. Он мислит, јако твореми.ја противу него тужби, тавошним заведением клирикалним оировергнет. Скажите обаче јему, јако всјак вонрос свој отвјет имјеет, да колико ни похвали заслуживало би заведение клирическое, ничим менше ио слову свјашченаго нисанија јединое творити, а другое не пренебрегати подобает, да сљедствено старајасја он о изображенпи клира, равним начином стараетсја наглост своју воздержавати, аодчиненија духом кротости уирављати и в тољ разних отношенијах своих о благоразумном поведении пешчисја, на сљедствија всјакаго своего слова. и д.јела. всегда взираја. Честност ваша за времја битија вашего возимјеете ирилику негли и болшаја услишати црвмјетити же. Не пошчадите убо труда сицеваја искрено јему открити, и упутствование ко обшчему и јего собственому благу клоњашчеесја благожелателње нодати. Прочее — — В Карловцје 4. Ноем. 1826. благохотњејши Стефан от Стратимирович с. р. Ово је митреполит својеручно нанисао: Овде је потребно имати не токмо терпјение но и њекое внимание на слабости, јеже их не раздражити но паче разумом и благосшју умертвити. Сие ја вами препоручују не да би ви самл имали јеже имате, но паче да би и тим тамо сердечно внушили и труд вами подали таковое им точно вњедрити: много может братство љубовију поспјешествуемо. 13. Јануара 1827. писао је арх. Мушицки арх. Станковићу ово писмо : Пречестњејши Господине ! Станте с цитиром! Ево одговор на три

последња пункта. Нисам никоим начином пређе могао. Да знате све незгоде мое! Један дан пређе би курир дошао, да је време допустило. За Милоевича свршуем. Ви ћете велику ползу Јерархии сербској учинити, ако мое АпзкЉеп узмете у Наир<> ћепсћ{>у. Епархпа је вдова. Епископ треба. Рајачић не иште ни от Цара ни от Синода, но оће преко мјатежа, бунта; све, што му је на путу, оће да сатре. Дајте ми само његово оправдание, па ћу и ја и вама у садашњем положају и Сербској Јерархии материала на руке дати, која могу полезњејши Еп18сћеМип§ учинити за све вдове епархие. Немојте нипошто допустити да ми се отрече. Шкодили бисте не мени само, но и Јерархии. А мени је тако нуждно све оно, да би сам морао рекурирати. Јавите што, што би ми полезно бити могло. Еј да, ми је овде Врабјац. Били с вама могао доћи? Онога шмокљана јошт нема. Весма би добро било, да с вама Растића доведете да гдјешто дополните, што треба по том другом отговору моа. Она троица да у очи протодиакону кажу оне оселске блевотине. И наки говорим и молим онај АпзшМ у берихт узмите. Може бити ја ћу писмено молити. А командирендер ће доиста учинити. Облагородите ову тужбу на моју страну, и на ползу и побједу Јерархие. Мени је ова борба видов дан. Мој комилимент и поздрав Г. Генералу. Л. Мушицки. Митрополит Стратимировић, писао је арх. Станковићу својеручно ово писмо: Отче Архимандрите! Всја ваша писанија исправно примих, и хотја вам неотписују, — ви ничим менше увјерени будите, јако мње драго јест что мја от времене на времја о тамошних дјел увједомљаете. Не само за костајнички но и за лички протопопијат буди вам равњеже препоручено, да и тојже тјемже случаем дополнен будет. Јер сам вами и ех оШсш написал, но за ниње њест онаго дома кои тују коресподенцију водит. Јеже касаетсја инквизиции подлежашчаго дјела, ничего инаго от сјуду писати вам не могу, развје то: да онај који тому толикому