Српски сион

С тр . 180.

СРПСКИ

сион

В р. 12.

украсити дао за своту од 4000 круаа, те је ЕБег. Високопреосвештенству изражена најтоцлија благодарност ове конзисторије на том великом доброчинству и племенитом и Богу и народу милом делу Њетовом. — Осим тога је решено још неколико иредмета мање вредности.

Неприлике Лукијана Мушицкога у Плашком. Д. Р(Свршетак.) Кад смо већ код Мушицкога, да наведемо и ова писма негова, писана владици Оганковићу. У писму од 16. Јулија 1829. рече му: Преосвјашчењејши Господине Еаископе Љубезњејши Брате! На п. п. кое сте љубезном писму вашем от 18. Јуниа т. љ. придати изволили, искрено благодарим. Оно ми се примјечание ваше о новом далматинском Епископу (Рајачићу), да вам се, ако се и оновчио, не види со всјем весео, да паче болше аки смушчен и замишљен, из ове причине вниманија достојним чини, што аш се вјеројатним твори, да се онај глас о њему из Далмацие, кои се овуда по Хрватској простире, и кои је мени из ближајшег источника сообшчен, и његови ушио коснуо, и да га весма узнемирава и смушчава, буди се како внутрење јуначио и вњешње лицемерствовао. Да га је Далматинац из Шибеника онда кад и ви, и онако прозорљиво умео мотрити и проникнути, као што сте га ви, ио дару остроумија вашег, мотрили и приникнули, казао би му, као на родољубац, простодушно и искрено, и по природној Далматинцу свободи, умноженој и укрепљеној вјером прадједа свои и ватреном љубовију ко овој: „Шта вам је Господине, што сте тако невесели, замишљени, и даже смушчени? Ако нисге онај, какова се ми у вама имати боимо, зашто сте невесели и замишљени ? Па за тим, и овако би га, на евоју ссбствену утјеху, храбрио: „Ако се какви непријатни за вас гласова плашите, от вас зависи, да их вашима дјели ложнима покажете. Пространо вам је поље в тому." Из овога лако сами кључ наћи можете к оним гласовима из Далмације. Више о том кад се састанемо.

Проиовједа он велите, како сам ја ветха монастир Гомирје разорити и вмјесго тога нови созидати умислио. Он тако проповједа, да би како умалио разорение монастира, кое му је он сам причинио. Нико га већма разорити не може, него што га је он разорио. Не би га ни Турци већма разорили били. Видићете. Нек он путуе; нек се не стара с монасгирем. С Гомирјем ће бити оно, шго бити узможе. 1ђап1 диа ро1егап1, диа поп ро!егап1, поп 1ћап1. Рада је змија учинити свјет внимателним, да се овај, ако ништа не буде, смјее, по оному: Раг1ипип1 топ1ез, пазсе1иг псИси1из тие! Познаемо лисицу ! Да је Бог на боље умудри! С радостију очекивам пришествие ваше. Данашњом пошгом пишем обшчеству карлштадтском, да за вас обиталишче у дому Г. Михаила Мусулина, јако најпристојние нареде. Прочее — — — У Плашком 16. Јул. 1829. Л. Мушицки Епископ. Владика Мушицки је писао 12. Феб. 1830. владици будимском Станковићу ово писмо: Ваше Преосвјашченство Љубезни Брате! Паче мјери, сам признају, должае изоста отвјет мој на писание ваше от 4. Јан. т. љ. Получих је здје 12. онаго же мца. И днес равно му днеј от пријатија онаго истече. Сума всјех ирепјатствии причини тољ долгое молчание. Первое положение, искрење исповједују, в сеј суме приписују кривицје моеј. Втори бо дев, абие по пријатии писма, могл бих поне взискани рецепис, јегоже дотоље постмајстер у себе держаше, послаги. Сеј согрив (ЗеИсћ ниње носилају. Прочаја иоложенијг тијаже суми произидоша — једино за другим — повседневно из медленија и отлаганија мајсторов, јеже отити в монастир и вједомое дјело исполнити. Јакоже аз кривицје моеј оправданија из медленија их ишчу, тако они сему последњему из препјатствии неслишаним образом от љутаго Бореа сотворених оправдание плетут. И једина и другаја страна, свједушчи своју си искреност, надјеетсја на полное опрошчение от суда. Једва на конец в сих днех топитисја нача