Српски сион

Бг. 12

СРПСКИ

СИОН

Стр. 181

исполински сњег. Мало за тјем негли возмогут изити на дјело свое мајстори. Како совершат је и илан монастирја и свидјетелство их первоју иоштоју отправљу. Дотоље релации недајте. Не вјерују, јако вам брат Дачматински уже отвјетствова. Лицемјерием и хитростију не затворит очес зрјашчих развалини монастирја Гомирја. Благоволите ми послати в коиии отговор јего. Вјеројатно ми бивает, јако примјечанија нањ сотворити возмогу спосијешествовати имушчаја релации вашеј. Драженович вјеројатно зато оним тоном писа, да. легчае освободитгја. За хранение молчанија гњевливимсја показует. Благодарју вам за сообшченаја ми извјестија. За пребивание мое в Карлштадтје чрез зиму и негли мало болше, поднесеное Јего вск. нашему Г. Арх. и Митр. иредставление мое собшчих и Генералкомандје здјешнеј. Оно ми собственим иобуждением објешча, јако всја доводи моја подкрјепити будет. Ниње времја њест, да ишчетсја конечное премјешчение Резиденции из Плашкога в Карлштадт. Иретерпјенаја синовцем моим неугодност, иракгически ноострит правила јего логическаја в смотрении обшчежитија. Преноручају јего благонаклоности вашеј. Обристлајтнант Бедекович с концем прешедшаго года јегда прјамо тогда приспје сјемо Г. Обрист Мајна, идиј в Огулин, в сљед предварителнаго налога о премјешчении јего отселилсја в Беловар. Дивизионер Геперт с начала Марта здје в Карлштадтје обитати будет. Нрочее — — — В Карлштадтје 12. фев. 1880. покорњејши слуга ЈГукијан Мушицки Еаископ. Владика Мушицки је писао владици бачком Станковићу 21. Авг. 1834. ово писмо: Ваше Преосвјашченство Брате в Христје љубезњејши! Синовцу моему, Георгију, медицини, за будушчее течение, в четвертое љето слишатељу, науки своја в Виење продолжити имушчему, за содержание јего тамо јеже мјесечно давати имам 25 фор. в сребрје. Желаја совершено в том обеабједити јего, јеже не терпјети јему какових либо ирепон на трудном ноиришчи, имјел бих јему или нредварителње уже на билше мјесјацев припада-

јушчее количество издати, или должен бил бих имјети ондје добра пријатеља, иже би јему мјесјачно речену суму издавал, Перваго творити немогиј, по тјесному положенију моему, а втораго пособија лишајасја, нринужден јесм молит Преосвјашченство ваше, да бисте, на счет даваеми.ја мње от Епархии вашеја дотации. за будушчее милитарское годишче, средствием извјестнаго виенскаго купца и убо или неносредствено, или посредствено, јако стојашчаго в сојузје с новосадским купцем, или средствием другаго каковаго мужа, јегоже ашче на услугу вашу имате, ио братској љубви, наченше от мца Ноемвриа, и убо јакоже с концем сего сице и в пред всегда с концем истекајушчих мјесјацев реченују мјесјачнују плату синовцу моему исплативати дали. Дражајше ми с тјем дјело сотворите. Ашче убо Пр. вашему годно јест желанију и ирошенију моему удовлетворити, то купно прошу, да бисте мја о том благовремено и убо, по тому, что синовец мој Георгиј нри концје Септ. ц. р. уже во Виену отходити имат, јеже скорјее тако увјадомити изволили, да бисте ми купно и человјека во Виење, средствием коего би пјењази синовцу моему издаваеми били, назначили. Отдајасја братској љубви, остају с високопочитанием Брат и слуга В Карлштадтје 21. Авг. 1834. Л. Мушицки Енископ. П. н. Средствием Нотариа Ружича присилају квиту сверху цјелија вторија рати дотации за љ. 1884. с требованием, да ми сверху 88 фор. чрез адвоката Шероглича пријати дану квиту возвратит, тетку и сестру моју намирит, и останак от 100 фор. сребра Георгију синовцу моему с концем Септ. т. љ. по рим. во Виену гослет. Прошу цримите во благују страну досаждение сие, и не отреците прошенија помошчи синовцу моему. Л. М.

Архимандрити Раковачки. Д. Р. I. Сипесије ЖивановиЛ, рођен око 1711. у Сент-Андрији, где се учио књизи. Отишавши Вићентију Јовановићу, митрополиту београдско-карловачком за ђакона, 15.