Српски сион

С тр . 184.

СРПСКИ сион

Б р . 12.

X. Георгијг Храпислав, архимандрит раковачки од 28. Нов. 1821. — 7. Дец 1828. Види његову автобиотрафију у 21. броју „Српског сиона" за 1906. XI. Арсеније Нако рођен 1796. у Новом Саду, у Новом Саду и Сегедину свршио гимнавију и филозофију, I. годину ирава у Кежмарку и Пожуну, богословију у Карловцима. Но године био је суилент у карловачкој гимназији; 11. Дец. 1821. постригао га је у манастиру Раковцу архимандрит гргетешки и администратор раковачки Антоније гроф Бранковић, митрополит Стратимировић рукоположио га .је 6. Јан. 1822 за ђакона, 28. .Јае. 1823. произвео за протођакона а 6. Јан. 1827. за архиђакона; 6. Окт. 1827. рукоиоложио га је за јеромонаха епискон пакрачки Јосиф Путник, 18. Марта 1828. произвео га је митронолит Стратимировић за протосинђела, а 10. Марта 1829. за архимандрита раковачког. Умро ,је 25 Марта 1830. у Н. Саду, а 26. Марта сахрањен у општем гробљу код капеле. XII. Пантелејмоп ЖмвковиИ рођен 1. Окт. 1795. у Карловцима, где је свршио гимназију, филозофију је свршио у Пожуну, а I. годиву права у Бечу, богословију у Карловцима, био је ио године професором у карловачкој гимнази.ј^, а три године учитељ деце сиахије Чарнојевића. Постригао га је у манаст. Раковцу 7. Сент. 1824. архимандрит Хранислав, 6. Дец. 1824. митрополит С|ратимировић зађаконио га је, 29. Јунија 1825. нроизвео га за протођакона, 18. Марта 1828. за архиђакона; 8. Фебр. 1829. епископ пакрачки Хранизлав рукоположио га је за јеромонаха, 29. Јулија 1829. произвео га је Митрополит Сгратимировић за иротосинђела, а 24. Јунија 1830. изабран а 17. Јулија произвео га је епископ бачки Гедеон Петровић за архимандрита раковачког у Раковцу. 5. Априла 1834 буде именован за епискоиа далматинског, а 16. Авг. и. г. посвећен од митрополи!а Стратимировића. 20. Окг. 1835. буде иремештен у будимску, а 26. Маја 1839. у темшпварску, те је као темишварски епископ умрз у Бечу 10. Марта 1851., а 21. Марта сахрањен под трулом манастирске цркве. ХШ. ј Евгеније ЈовановиЛ, рођен 1802. у Голубинцима, постригао архимандрит Нако 6. Окт. 1829., 6. Дец. 1829. рукоиоложио га је

епископ будимски Стефан Станковић за ђакона. 22. Априла 1830. ироизвео га је митрополит Сгратимировић за протођакона, 22. Јулија 1831. за архиђакона, 6. Јан. 1833. рукоиоложио за јеромонаха, 2. Апр. 1833. ироизвео за протосивЈјела, а 12. Нов. 1834. за архимандрита кувеждинског. 3. Септ. 1835. премештен за архимандрита раковачког, 10. Септ. 1839, посвећен је био од митрополита Сганковића за горњо -карловачког епископа, и као такав је умро 2. Септ. 1854. и сахрањен је на карлштатском гробљу, заједно у једној раци са епископом Лукијаеом Мушицким. Види о њему опширније у 15 бр. „Срп< ског сионл" за 1904. ХШ ^ЈАрсеније СшојковиЛ , рођен у Сентивану у Бавату 28. Окт. 1804., гимназију свршио у Темишвару, филозофију у Сегедину, 2 године права у Пешти, постригао га је у манастиру Раковцу 10. Марта 1830. архимандрит Нако; рукоположен за. ђакона 22. Апр. 1830., цроизведен за протођакона 22. Јулија 1831., ироизведен 25. Дец. 1833. за архиђакона, 6. Окт. 1835, рукоаоложен за јеромонаха, 21. Нов. 1835. произведен за пр»тосинђела, а 14. Сеит. 1839. произведен за архимандрита раковачког. 23. Јулија 1844. именован буде за администратора бачке епархије, којом је управљао све до кра.ја 1851. 15. Маја 1845. буде именован за архимандрита гргетешког, а 23. Апр. 1853 посвећен оп, патријарха Рајачића за епископа будимског, те је као такав и умро 10. Априла 1892. а погребен је у саборној цркви у Св. Андреји. Био је неко време ио смрти иатријарха Самуила Машир^вића и администратор митрополије и архиепископије карловачке. XV. Лавреншије ГершиЛ, рођен у Карловцима, где је свршио гимназију и богословију, фнзозофију у Сегедину, 27. Јулија 1831. постригао га архимандрит раковачки Пантелејмон Живковић, 6. Дец. 1834. постао је иро тођакон, 1844. настојатељем манастира Ходоша, а 9. Децембра 1845. произвео га је епископ темишварски Пантелејмон Живковић за архимандрита раковачког, те је као такав и умро у Футогу код своје сестре 13. Августа 1877. Из овог се вида, да су од 15 архимнндрита раковачких, њих 10 иостали владикама.