Српски сион

Б р . 13

СРПСКИ СИОН

Стр. 199.

достојанство патријарха као највише власти црквене, опет установити онако, као што је у пређашња времена постојало, и са столицом митрополита карловачког скоцчано било. Титулу и достојанство патријарха дајемо Ми вирном Налпем и љубазном митрополиту Јосифу Рајачићу". Одма се после поменута прогласа мајске скупштине, ваиочео Рајачић називати: „Јосиф, божјом милости православни Патријарх Србски, Архиепископ карловачки, и свега у ц. к. аустријеким државама живућег славено-србскога и романскога народа Митрополит — —". Доцније се потнисивао: „Јосиф — православни патријарх србски, Архиепискон карловачки и свију народа восточно православне цркве у монархији аустријској Митрополит —". А напослетку од 1855.: „Јосиф — Архиепископ и всјех в ц. к. аустријских державах обрјетдјушчихсја Славенских и Романских православних народов Митрополит, всјех же Сербов и Болгаров и цјелаго Илирика Патриарх". По смрти патријарха Јосифа Рајачића (| 1. Дец. 1861.) царским решењем од 2. (14.) Јунија 1864, буде допуштено држање српског народног сабора ради избора „грчко несједињеног Архвепископа н Митрополита карловачког", ,— — којег произведење у достоинство Патријархата Његово ц. к. Ап. Величанство у смнслу превишњег Манифеста од 3. (15.) Дец. 1848. себи задржава — 24. Јулија (5. Августа) буде изабран за митрополита, Самуило Маширевић, епископ тсмишварски и администратор митрополије. 1 У царској, потврдној дипломи од 1. (13.) Августа 1864. рекло се : „— — На исти начин њему (Маширевићу) по установи отворе« реним Нашим писмом од 3. (15.) Дец. 1848. проглашеној, патријаршеско достоинство које је од давних времена са Архиепископском столицом скопчано, подљујемо и на дар дајемо". Маширевић се као и Рајачић почео испочетка да нотписује „патркјарх српски"; ну, кад му је преко комесара Филиновића доста» вЈвен налог државног министра Антона витеза Шмерлинга од 16. (28.) Марта 1865., да он нема право, да се тако потписује, но само „патријархом"; он се од тога доба почео у званичним актима, што су одлазила влади да потписује „патријарх", а иначе се потписивао: „Самуило православни патрнјарх Сербски,

Болгарски и цјелаго Илирика, Архиепископ и Митрополит карловачки. — — Овде доносимо како пасмо Шиерлингово, писано комесару Филиповићу, тако исто и одговор на њега Маширевићев. Из одговора се Маширевићева влди, зашто је он престао да се потписује „патријарх српски", но само „патријарх", а наиме с тога, што је тиме хтео да се означн старешинетво црквене власти источно-нравославне цркве у Аусгријској држави, односно да послужи као копча јединства српско-романске митрополије. К. к. Соп§те88 ипс! 8упо(1а1-Сот1тваг С. М. Вг. РћЈНрроуЈс. Ас1 Кез. N. 111. к."сГ Еиег ЕхсеНепг! 1сћ ћаће - уоп 8г. ЕхсеИепх с1ет Неггп 81аа1вт1П1б1ег 1о1§;еп<1е11 ћоћеп Ег1аз8 уоп 28. Магг 1865. егћаИеп. „Аиз (1ет тЈ1 (1ет Вепсћ1е уот 22. Аи^ив! v. Ј, уог§е1е§1еп Ен1ев<1окитеи1;е ип<1 аие (1ег ТЈп1ег8сћгт аи! (1ег 1)апк-а(1ге88е с1ез Жа2шпа1Соп§ге88е8 уот 6. Еећ. 1. Ј. 18{ ги егвећеп, (1а88 (1ег РаМагсћ 8. Маигеујс 81сћ П1сћ<; ет!асћ а1з ^песМвсћ-опепЈаНвсћег Ра1пагећ, 80пс1егп а1з Ра4)пагс1| „<1ег -Вегћеп" (Ра1пагсћа Зегћотт, раМагсћ кегћзку) хетћпе!;. 1)1е8ет Сећгаисће Не^ ет МЈввуегбШп^шез ги 6гип(1е. "\У"е(1ег 1т ка18егИсћеп Мап11е81;е уот 15, Бесетћег 1848., луотН; (Не Ра1пагсћеп Т^игс1е ше(1ег ћег§ев1еШ туог(1еп 1в1, посћ 111 <1ет АПегћосћб^еп Егпеппиие;8(Нр1оте 14. Јиш 1864., \уот11 сНеве \Уиг(1е <1ет ^е§е1таг%еп Раћчагсћеп ићег1;га§еп \уиг(1е ; котт! е1п зо1сћег Ве18а1г (бегћогит, 8егћбку) уог. ОегвеЊе Дп(1е1 81сћ пиг јп с!ет АПегћосћз^еп Напс18сћге1ћеп уот 24. Бесетђег 1864., (1игсћ \те1сће (Не Егпсћћт^ е1пег готапЈбсћеп Мећ'ороНе ^епећпП^!; теагЛ, аНеЈп кете8\уе§в т Уегћ(пс1ип§ гги!; (1ет 8е1пег ЕхсеПепг (1ет к. к. ичгкПсћеп Неггп (тећеЈтеп КаШ, Еггћ1всћо1, Ме1горо1Неп ипс1 Ра1;11агсћеп 8атие1 уоп Ма81геу1б е<;2. е1;г. е!;2.