Српски сион

СТР. 212.

сШски сион

БР 14

светли престо патри.јаршаки увуку и понизе у прљавштину партајских задевица, и таким посгупком разоре моралну основу сваког посиешног рада. Ми потписани изјављујемо, да онај закључак саборске већине, којим се изриче злонамерност српског патријарха и из тог изводе посљедице као ненадлежно, без правне и аоралне основе донесен, сматрамо ништавим и изјављујемо наше уверење, да су ти посланици, прекорачивши свој делокруг партајском страшћу заслепљени, задали грдну рану сваким добру и напретку нашег народа и нагрдили углед и образ наше свете цркве". Минуло је неколико тренутака докје свети патријарх Георгије очевидно радосно дирнут поздравом и громовитим узвицима похођана стегнуо своје, у задње доба толиким незаслуженим освадама ојађено срце, те могао испрва тихим, узбуђеним а после све то снажнијим речима захвалити се на овоме топломе, дивноме и достојанствено израженим му поверењу, на љубави и оданости својих духовних синова. Његова Светост се захвалила од прилике овим речима: „Хвала Вам свима који сте се до Мене потрудили — још Вам већа хвала што ме уверисте о Вашој љубави и оданости, коју ми поднесосте у име више хиљада верних синова наше свете цркве и милога српскога народа. Кад сам љубављу и поверењем нароца позван ступио на ово највише место у нашој светој цркви, заверио сам се: да ћу чувати њезине светиње, утврђивати њезино учење, бранити њезина права и бринути се за напредак свога милога народа у просвети. (Живео!) Нека ме нико не суди по говору него по створу. Радио сам за своју свету цркву и бранио сам њезине установе свакад, свугде и према свакоме. (Живео!) Чинио сам за просвету свога милога народа што сам више могао. (Живео!) Ако ми Бог милостиви даде још живота и снаге, чинићу то и од сада. (Бурно: живео! Узвици: Не бојте се! Не дајте се! Ми смо уз Вас!ј

Из ове Ваше свечане и усрдне изјаве уверио сам се: да има у нас још поштена света, који има иоверења у свога врховнога црквенога поглавицу којиходи путем истине, правде и поштења. И моји непријатељи, ако метну руку на срце, морају признати: да су љуто забасали и завели се за оном неколицином, које води само мржња и необуздана страст. Ја се за љубав те неколицине не ћу уклонити са овога лаеста (Бурно: живео!) Истрајаћу на њему до последње капи крви своје (Бурно: живео!) — јер ме за ово свето и узвигиено место веоке дускност моја ирема светој цркви и љубав ирема своме лшломе срисколге народу! (Бурно, дуготрајно: живео!) Ваше поверење, љубав и оданост улива ми нопе снаге да иродуокилг свој рад! (Бурно, непрекидно: живео!) Хвала Вам поштована Господо, и мили духовни синови моји, на лепоме поверењу Вашем! Молим Вас усрдно: задржите ме и даље у својој љубави а ја ћу се топло молити Богу, да благослови све Вас и св- Ваше, да Вам даде сваку срећу у честитом животу! Хвала усрдна и свима онима честитим православним Србима, у чије име амо дођосте и Мене поздрависте. Бог и Вас и њих свеколике поживео и благословио! (Бурно, непрекидно : живео !)" Свиколици радосно узбуђени прилазе руци свог светог патријарха, а Он се са старијима својски рукује, оне које лично не познаје пита за часна им имена, а млађима дозвољава да му целују свету десницу. Уз бурне и непрекидне усклике: живео патријарх Георгије! — вратио се поглавар српске православне митрополије у своје одаје а они нолазници. који беху данас први пут у патријарашком двору, разиђоше се по сјајним просторијама му и разгледаху и дивну дворску капелу а у њојзи оне красне иконе генијалнога српскога сликара Уроша Предића. II. Сјајни двори српског патријарха ис-