Српски сион

С тр . 238.

СРПСКИ сион

за првјатеље мађарске, а до јуче су шуровали с Бечом и протув њих онако ппсала „омађарској војсци и о политичном народу'% као што се види из напред наведеног писања „Заставе" за врене највеће борбе између Беча и Мађаоа. А као што рекосмо, још ћемо више навести сличних ствари, из који ће паметни Мађари моћи увидези политични карактер наших радикала и какав су они врбов клин. На горња питања ми велимо да не може, и мило нам је што је то признао п аинистар Кошут и председник Векерле. Ми друго ништа и не тражимо и не захтевамо, него да се патријархово питање реши с потребном обазривошћу и опрезношћу, односно да се претходно саслушају обе странке. Протпвни смо и ми, а и сви поштенн Срби, да се то питање ренш по партијским интерееима, те нам је с тога мило, што је и полузваничан лист уг. владе „Мађар Немвет" у своме броју од 10. (23.) о. л. у инспарираном коминику рекао: „У ствари патријарха Бранковића од неколико дана разне новинарске вести круже, о којима смо с надлежне стране добили ову информацију: „Питање о напуштању иатријарха није таково, за које би довољно било једно просто решење. Који то схваћање проноведају, на кривом су путу, или не говоре истину. По канонском праву српске православне цркве, патријарх се апсолутно не може скинуги. Ни у том случају, ако би се оптужбе, које су против њега поднесене и које у најгорем случају могу само неуредно руковање констатовати, ни онда се уклањање српског патријарха не може догодити само услед воље већине народно-црквеног сабора. Ово задире не само у автономно право српске православне цркве, него тангира и права крунина". „Она вест, да се добра воља владе скрхала о на тријархов отпор, не одговара истини. јер влада никакве кораке у том погледу није учинила. На сваки начип заоштравају ствар такови новинарски извештаји, на којима се види, да из страначко-политичких интереса и по овима настоје, да утичу на јавно мишљење у овом питању". М кад овако стоји ствар и патријархова и туцинданског сабора закључци; онда наши радикали нека се теше с писањем „Мађарорсага", који рече, како патријарх нреживљује последње дане свога патрпјарховања, и како је предложио да му се додели коадјутор. Чекните мало господо радикалска, прво се мора I

решити законитим путем питање о оптужби Вашој, па тек по том може бити говора о „прочем". Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а У Сент-Андреји је умјзо протојереј Корнвл ЧупнЋ, парох сент-андрејски, члан епархијске скупштине будимске и градски заступник у 64. години свога живота, послуживши 38 година верно цркви и народу. Вечан спомен брату Корнелу!

Одговори уредништва. Ј. Н. у М. Кад сте тако љубоаитни о дугметарима радикалским, о којима је било вигае пута напомене у овом листу, ево Вам одговора. У 25. бр. о. л. за 1899. у извешгају саб. одбора, рекло се и ово: „Најпосле предали су и неки саборски посланици, наиме: др. Красојевић, др. Миша Михајловић, оба др. Миладиновића и др. Радивојевић-Вачић, неки вајни поднесак, којим упозорују саборски одбор на све оне тужбене тачке, што се наводе у Павловићевој, Ереааићевој и Јотиној пријави, као и неке, што су саонштене у неким листовима. Овај поднесак, пријаве или како да га назовемо, др. Красојевића и красних му другова, истина да је потписан, али му није овначено ни место ни датум, сами иак шужбени наводи нису тотшсани. Нарочито је упало у очи, да је ова денунцијација била у такој куверти, која је запечаЛена дугмешом од прилике онаковим, као што их имају лакаји на својим ливреима, и д а је предача на аошши у Београду. Зашшо? 0 томе се различиго нагађа, но о томе други пут." Оад знате историју дугметора — јунака радикалских. Овако се кукавички показаху радикалске величине с тога, што се бојаше суда.

Позив на претплату. Српско-православно Бонокоторско владичанство. Написао ДионисиЈе МиоковиЛ. Наградила: Сриска Краљевска Академија