Српски сион

В р . 15,

СРПСКИ СИОН

С тр . 227.

Поп Стојко шелевренски имаде њеку стару сродницу в Бешки сједјашче, и когда болесна бјаше, пријал њу к себје, а њеколико дана потом преставиласе и њено оставление бјаше 12 дуката, а њеки доеише протопопу карловачкому и двору, после того заповједал протопоп да приде к нему, и когда прпде отведе га в после затворишега у темницу, и после 14 дана нустишега, и неколико дана потом приде у монастир Гергетек и тамо ексарх СоФроние јего затвори и держага бољесеа 3 не деље у темници и заповједа јему да нишет своеј жени, да се что год имат, донесе, и тако жееа доведе једнога вола, једну кобилу и ждребце, и ексарх узе све, а ноћом изведе попа из темнице и ноћом послага с једним момком у Београд, откуд не скоро изиде, а даде Синееију по 1 дукат и архидиаку, и архимандриту 1 дукат и 1 Фр., и когда приде дома, паки ексарх СоФропие гергетечки узе јего брата у арешч и прими от јего 12 дуката и 2 Фр. Поп Илија марадички даде генералу ексарху за сингелију 14 дуката п протопони 1 дукат. Давид поп чортановачки даде за сингелију генерал ексарху 20 дуката и у сандук 1 дукат, диакону Симеону 1 Фор. 30 кр., енископу 1 дукат, диакону епископа 1 Фр., нротосингелу 2 Фр. нротопопу дае сваке године 4 мерова јечма. Најпосље 1735. око сјенокоше нриде пам писмо от протосингела СсФроеија на генерал ексарха у Београд, кое примисмо у полуаошчи и написато бјаше, карловачки попови, како сие писмо иримите, да имате без задержанија до 8 сати что скорјејше у Београд отнети, иначе творећи свјашченства и парохие лишени будете, а нонеже тогда коња неимадосмо дома, не могосмо ноћом поћи, нерано пред зором наћосмо друге коње и кола и тако сгигосмо с писмом у 10 сати, и дадох писмо геаерал ексарху, и он паки посла ме абие с колма товарним у Карловац, где стигох посље подне истога дне, и јешче никто хотјел в резиденции иетоварити, но ја сам понужден би с великим погублением моего здравија све уносити, а у четири

сата потом мње сиромаху и кон полипса, коју несрећу никогда заборавити не буду. Сие тужбе предате јесу ог средее части протонопијата карловачкаго, а остали да имаду отговарати се попови, кое нима забранио тужбе предати. Пресвјетло цесарска Комисија — В пајвишој нужди мње помошч дати да не противитесја за бога безсмертнаго мољу и прошу. Сл^жао сам ниже подписати в митрополитскому двору 4 године, и наипаче генерал ексарху, и бившему мње в оној служби наговорише: узећеш жену и ми хошчемо тебје за твој труд занопити, на кое објешчание јесам учинио и милостију божнеју чест редовну иолучил, али за сингелију наметнуше мње из двора да платим 24 дуката, и докуд нисам дао, тераше мене от мјеста до мјеета, перво из Карловаца у Черевич, из Черевич у Нештин в коему премјешченију изгубих све что имадох, и видешчи да зло са мном содјелајут, узајмилсам от терговца новце, кое и сада д^жан јесам, и једну част иснлатил и дадох генерал викару облигацију на 40 фр. да будем свјашченик у Карловцу, кое новце сада генерад викар оштро ишче, да му дадем, али ја неимам откуд живити а некмоли платити. В овој моеј неволи прошу вашу помошч Павел Попович свјашченик карловачки. Пресветла цесарека комисија — Која зла, кое невоље от нреосвјашчењејшаго Митронолита и јего служителев терпјел јесам и ниње терним објављају. В љето 1733. привео сам ја ниже именовати ехсарха СтеФана у Карловец почтенија ради, и когда шним тамо придох, таки предаде мене у темнвцу где стаја 4 дана и после носла мене у монастир Гергетек, и тамо держа мене у темници 3 мци, из монастира Гергетека паки отведен бих в Карловец, и тамо јешче 3 мци остадох в темници. После тога носдаше ме у Бјелград гдје 6 недеља стајах мењајући 3 пута темнице, и свагдар в горшују, в коих ме архидиакон походил, говорећи да дадем 20 дуката, па да ме пусте; втори крат рече