Српски сион

СРПСКИ

сион

С тр. 229.

иарохиалне, такожде от наших обшчих новаца у готову 22 Фр. 1736. Дек. 8. Осгоја Петрович нротоооп вуковарски.

Мњење сриеких радикала о поштењу. Д- РКакво м !>ење имају сриски радикали — у оиште — о аоштењу, то нека послужи за доказ следећи примери : Некадашњи еародни — радикалнв трибун србијански Коста Таушановић, бивши дувавџија а потоњи минрстар као унравитељ „Београдске задруге" узео је из тресора задругина 300 комада акдија, које нису у течај стављене, те на којима не беше ни иотписа вужних Факторб, нити нечата — дакле неважећих —, те је ставивши на њнх лажан потпис — лажан се штамбил нашао у тресору, од ког је он имао кључ — члана уиравина Тасе Банковаћа, и ударивши на њих задругив пе чат, заложио Августа 1898. 170 комада код сраске банке у Загребу, а Јунија 1899. 190 комада код централеог завода у Новом Саду, наравво као нравоваљане акције, и на њих узео знатну своту. Због овог је, кад се за то дознало, осуђен био као прост ФадзиФикатор 1. Маја 1900. на иет годипа робије у лаком окову, а помилован био приликом удаје ма^ке радикалске Драге за краља Александра. Како је у то време Таушановић био кумпанијон с карловачким радикалеким војводама — као што их кум Крунослав називаше, — др. Мишом Михајловићем и др. Ђоком Красојевићем, у закуму „вара« динске паваре", у који је „кшеФт" нодигвут новац на поменуте ФалзиФиковане акције и уложио, на коју се кумпанију још и данас са уздахом и кад лежу и кад устају сећају; је л чудо, што је „Застава" због номенуте осуде нападала на београдски суд, што је онако невина Таушановића осудио ? Тим својнм брањењем Таушановића, ноказала је „Застава" односно Јаков Томић, какав тпирок појам има она о поште-

њу и о непоштењу, т. ј. код њених је присталица и нрост ФалзиФикаг и нревара, часно и поштено дело. А такав појам о части и ноштењу имају и србијанска радикали, који су нодигли Таушанозићу саомеиик на калимегдгну норед сноменика Даничићева, Гавриловића, Јакшаћа! А аако мисли у том погледу код њених противника? Она код њих види и назире дефраудацију и тамо, где је нема, што показује њена хајка за ових носледњих година на Нзегову Светост. Јаков у својој „Застави" ево већ четир године оише о дефраудацијама Његове Светости, ма да поред свег тога, што је 4 ј / 2 године његов саборски одбор са својим ревизором и известиоцима чепркао по фондовским књигама и рачунима, и не могући на никакву дефраудацију наићи, дочекаше сабор, те кад их самосталци повијаше, признадоше да нису ни на какву дефраудацију наишли, јер оно, што су они изнели пред сабор, све да је и истина, као ШТ0 није, не може се назвата дефраудацијом. Ал то све није сметало генералу радакалском др. Митз Мушицком да јавно у сабору назове Бзегову Светосг дефраудант^ м, у чему му 38 радикалских другова — а међу њима доста и свештеника — дадоше за право, и изгласаше онај срамни и недостојви закључак, да Његова Светост као недостојан сиђе са иатријарашке столице. Како ће се на суду понашати због тога свога закључка, видићемо. Таушановићу због нросгог ФалзиФИката и преваре дижу радикали сноменик, свету на видику, да гледа стран свет српску бруку; а Његовој Светосги, који је око 10000000 кр. дао на народне цељи, због недоказане кривице вичу радикаии: доле недостојни! Е, па да не узвикнемо : благо нама с нашим радикалима! Оаи величају и славе ФалзиФикаторе и варалице и дижу им споменике, а грде и срамоте оне, који пароду чиве добра. Да наведемо за сада само јога један