Српски сион

В Р. 16.

СРПСКИ СИОН

Стр 248.

Другог разреда: (друге класе) Сввшшеници : Сава Крестић, Јовав Веселивовић, Григорије Бајшевић, Аркадије Михајловић, Петар СтеФаеовић, Сима Маркешевнћ. Дијакони: Јеремија Поповић, Тимотије Савић, Марко Врачарић, Теодор Георгијевић. Мирски: Божа Ребрача, Марко Бастић, Георгије Јојкић, Давид СтеФавовић, Мојсеј Веселиновић, Данил Георгијевић, Аврам Ференчевић, Арон Берић, Трива Јоцић, Сима Песирац, Урош Малетић. Из овог се списка види, да је у ирвом течају било свега 12 свештеника, 11 ђакона и 25 мирски.

Патријарх Јосиф Рајачић и црногорска митрополија. д. р. У Црној су гори све до смрти митрополита Иетра II. Петровића Његоша (| 19. Окт, 1851.) бивали митронолити подједно и владари, и то од Данила (1697.) из породице Петровића Шегоша. По смрти митроиолита Петра II. Његоша, његов последник Давило, не хтеде се калуђерити, него се црогласи за квеза, и тако одели црквепу власт од световне, које дотле беху снојеие у митрополиту. Престо цетинског митрополита заузе Никанор Ивановић из Далмације, који је тек 1858. завладичен у Петрограду. За то се време водише преговори, где да се завладичи Никанор, те како се намеравало, да се он завладичи у Карловцима, вођени су преговори у том погледу између Беча и Карловаца и то преко за поведника српске војводине Коронивија. Из тог преговарања, навешћемо ове занимљиве податке. 27. Фебр. (15.) 1853. писао је флм. Коронини генерал мајору и бригадиру земунском ЈосиФу пл. Шокчевићу, следеће писмо: ,,"\Уаз (Јеп Апу?игГ ос1ег (11 е Апћ'а§е, оћ (Ие еуеп1ие11е \Уе1ће (Јев кипШ§еп В1зсћо{ уоп Моп<;епе §го пјсћ! ш Саг1ошк2 уог 81сћ дећеп копп1е, ћекЖ, \гоћ1 кенгет

2ш}]Ге1 ип!ег\уогГеп, (1аз8 уош ЗеИе ипзегег Ке§1егип§ \уес1ег еЈпет Апз1апс1е посћ ејпет МЈаеГаПеп (Иеаег Риг §ап§ ће§е§пеп \уиг(1е. Баз АиИге1:еп Оез^еггешћз 1п (1ег Моп1епе§Г1П18сћеп Ап§е1е§епћеЈ1:еп ипс! 1п (1ег Ве8сћи[2ип§ (1ег јеп8еШ§еи Кајаз 181; <1осћ сЈеи^Нсћ §епи§ ип(1 1п (Ие Аи§еп 8рпп§еп(3, ит аи! (1аз \У"оћ1-?го11еп ипзегез ћеггНсћеп Ка18ег8 Гиг (Ие 8егћ18сће Ш&оп аисћ 1 п сЈјезег ВегЈећипд гесћпеп ги коппеп. §еба§1:, Ое8<:егге1сћ капп двдеп <1а8 Ап81ппеп (1ег ЛДГеГће <3ез В^зсћоГз 1п Саг1о\уКи пЈсћк с!а8 §ег1п§в1:е ћаћеп; ап(Зег^пЉеПв \гиг(1е е8 т1сћ Ггеиеп, тсепп (1ег Ра(;пагсћ (Зјезе ВеЛ-1есИ§ип§ дешеазеп копп1е 8еЈп Апзећеп с1аћт аи8 §ећгеј(;е1; ги зећеп, 80 \\пе 1сћ аисћ Шг зете Регзоп П1сћ1; гтуеЈНе, (1а88 ег 1иг (1аз Ка18егћаиз \уагте АпћапоћсћкеЈ!; ГићП;, ипс! 1бг<1егзат ги \ујгкеп ћегеК; \уаге. Ег капп (Јаћег еп{\уе(1ег ат1ћсћ о<1ег уег!;гаиПсћ сПе Ап §е1е §епћеН 1п Апге§и% ћппдеп. Ат ћез^еп 1з<; е8 аћег, \уепп ег 81сћ уог1аиП§ ап (Ле Ре(ег8ћиг§ег 8упо<Зе \уеп(3е1, ииЈ (1ог1; сПе егз!еп 8сћп11е ет1еП:е1, <3а8 Пћп§е §1ећ1, 8Јсћ (Запп 1е1сћ1. ^Уепп 81е пасћ Саг1о\у11;2 коттеп, ћШе 1сћ 1п сНезет 8Јппе тП; (Зет Раћмагсћеп гп зргесћеп. 1сћ капп ит 80 \чеп1§ег сПе ВпИаИуе тП; Љт егдгеИеп, а1з 1сћ т^аћгће1<; кејпе ТЈгвасће ћаће, зеИ (Зег 1е1гкеп 8упо(Зе 1 п Саг1от1г т11 8в1пеп 81;агг81пп гиГг1е(Зеп ги зеуп, аПеЈп 1сћ (Зепке ешг л \уег т1сћ пјсћ! та§, уегсНеп! тјсћ п1сћ1". Ж&гв ег тН тећг Уегћаиеп епј;§е§епкоттеп, о(Зег (Зет Еп1;§е§епкоттеп еп1зргосћеп, \гаге е8 У1е1 ћебвег. Ићг1§еп8 §ећ' јсћ те1пет Оап§ 1ог(;, ипс1 капп јсћ е1\?аз (Ји1:е8 ћетгкеп, зо 1ћи' 1сћ ез §егпе. ћећеп 81е гесћ! \Уоћ1, ип(1 8еуп 8Је (Зег аи8§е2е1сћпе(еп Носћасћ1ип§ ип<3 теаћгеп Апћап§НсћкеИ; ићеггеи§1 1ћге8 ег§ећепеп Ргеип(3в8 Согошп1 тр. Р. М. Б. На ово је писмо писао генерал Шокчевић патријарху Рајачићу, ово писмо;