Српски сион

С тр . 246.

СРПСКИ СИОН

Б р 16

угарске коалиције, да јој измеђ остадог „испослује" код меродавних Фактора и то, да се Чика Стева Поиовић уклони из Текелијанума, те да се на његово место ностави млади доктор ФилозоФије Ивић; ал кад смо ирочитали — без обзира на његове историчне чланчиће у „Застави", у којима мање више нанада Беч — његов чланчић у 75. бр. Мог$еп блата иод насловом: „Поверенида иатријарху Бранковићу": ми смо дошли до уверења, да ће бити иоменути глас истинит. А што смо дошли до тога уверења, дало нам је повода пвсање г. Ивићево у истом чланчићу, који не само да кипти од неистина, и то не малих неистива, него и врло велике дозе дрскосги, да баш не кажемо право име, каквим би требали да крстимо онакво његово иисање. Већ сам увод г. Ивићев: „Јуче је обављен један сраман чин", одаје г. Ивића као дрског младића и слабог карактера јуношу, који не зна, шта је то стид, и ако се у Бечу бар томе могао научити од својих проФесора. Г. Ивићу је дакле сраман чин што се нашло у Српству до 80 угледних и независних Србаља —- да се хтело правити реклама, могло је доћи и стотинама —, који предадоше табаке Његовој Светости подписане од до близу 5000 угледних и независних Србаља, у којима осудише непромишљен, незаконит и недостојан закључак саборски, којим нозиваше Н>егову Светост, да сиђе са патријарашког престола. А исти му је чин у толико срамнији, што су се исти усудили доћи у по дана у Карловце и нредати му поменуте табаке. Знајући, како његов данашњи „учитељ" за своје излете у народ, обично у« потребљује ноћ; наравно да му чудно изгледа, да има људи, који се не стиде и не боје на дану исповедати и бранити своја начела. Знајући даље млади доктор, како у странци, којој он припада нема људи слободне воље, него само робова, који се безусдовно морају покоравати вољи тиранији — „вождовој", који често из дасије и обести чини пробу са својим

вернима, да их видц каквл су; није чудо, што не може да престави себи, да може бити и слободних људи, који мисле и раде својом главом. Уврстити у рођаке и арендаторе и људе који су се годинама частили по мана» стирима и двору натријарховом једног Лазара и др. Геду Дунђерског, Ису Дебељачког, др. Милоша Ђорђевића, др. Стеву Кронића, др. Пају Мартиновића, Ђуру Вукићевића, др. Ђоку Радованогића, др. Младена Јојкића, др. Лазу Костића, др. Давида Коњевића, др. Косту Бугарског, Петра Сарајлвћа, др Сгеву Адамовића и многе друге угледне и независне људе, што учествоваша при нредаји; то је г. мла^и докторе од Вас крајња дрскост, и том својом тврдњом доказасте, да је па Вас школа сл*бо утицала и да Вам је врло мало оплеменила карактер. Ви г. млади докторе уз своју несмерност и дрскост, као да патите и од науч ног 6гб88еп-\уаћп-а. Или зар то нпје СтОз веп тсаћп, кад држасте, да сте дорасли и позвани да оцењујете рад и дела Његове Светости, назвавши га „најгорим од свију досадашњих српских патријараха и ми трополита". А уз сва та Ваша лепа својства, показасте г. млади докторе да Ви умете и де> денунцирати а уз то и лагати, Или зар није то депунција и лаж тврдња Ваша, да је Његова Светост до« говорно са уг. либералном владом у безцење продао беочинску кају и одузео од срп. нар. Фондова Текелнн фонд? Његова Светост нема нужде ни по требе да га ико нере од бесомучних на падаја радикалских засдепљепика, а његови поштоваоци и иријатељи ве бојте се не ће доћи но Вашем мњењу „за кратко време" да зацвиле. Зацвилиће Ваш „учитаљ" и његова роиска гарда, у хоју и Ви спидате, гпто Вам се поред свих Ваших ровења и рада и „пријатеља" не ће испунити жеља, да доведете на столицу Арсен патријарха свога данашњег миљеника, а цо ]уче највећег противника, држећи, да би Вам под њим свима било добро, или да заседне „интепкалар" — као што рече трамвајац —,