Српски сион

Стр. 258

СРПСКИ сион

Б р 17.

његова округа о храмовној слави служи богослужење саборно и држи прикладна проновед, те ће за она места, у којима има мање од тројице свештеника, одредити оне свештенике, којићеза ту нрилику имати у дотично место ради увеличања црквенога благољепија отићи. Ово расположење има ући у зборски записник. 2.) Одређено свештенство имаће по могућности још о навечерију славе у дотично место отићи, те онде већ на бденију, ако се оно држи, саборно служити и проповедати. На дан нак славе имаће се најсвечаније саборно служити и то како литургија, тако и вечерње, осим тога, „крсни вход" уз читање св. еванђеља прочисно обавити и на литургији проповедати. После вечерња има ће се колач уз пригодан говор свечано пререзати. 3.) Од окружног протопрезвитера очекује се да ће сваке године по извесном реду и сам походити црквене славе у неколико опћи= на својега подручја, и онде саборно богослужити, народ поучити и храмовне славе организовати. 4.) У случају да окружни протопрезвитер не узима у појединим приликама довољно свештеника за изашаљање на црквене славе, може се ради испомоћи обратити на настојатеље овоподручних манастпра, који ће у ту сврху имати између своје братије извесне чланове одредити. 5.) Месни парох имаће да се посгара да дотично свештенство том приликом добије иристојан стан и препитање. Путни трошак не мора се дотичнима накнадити, пошго похађање цркв. слава у смислу ове наредбе иостаје уза.јамна дужност свега свештенства. 6.) А да би се на дан славе народ шго више сазидавао, ностара ће се месно свештенство у сцоразуму са учитељством и црквеном опћином не само за лепо појање и примеран ред у и око цркве, него да се тога дана и народно весеље и забаве тако удесе, да из њих народ само поуке и користи црие, те ће настајати да се многи ружни славски обичаји као што су неумерене пијанке око цркве уз злоупотребу освећених звона искорењују, и лепи обичаји уводе. Згодно ће бити тим поводом приредити по подне јавна предавања за народ, певање уз гусле вештих гуслара, народне игре и јуначке вежбе и утакмице, а у вече беседе са певањем и декламовањем одабраних,

нарочито народних песама са представама особиго из народне повеснице, српскии играма и т. д. Родољубива иевачка удружења из места и близане без сунње ће со одазвати позиву нојединих цркв. опћина, те ће им у том своју сарадњу пружити. Исто тако очекује се од месног учитељства. да ће се постараги за лепо нојање спремањем појаца из места или но« зивањеа са стране учитеља, који су добри појци. Сав програм како црквене тако и на родне славе има се у напред установити. 7.) За манастирске славе бринуће се ревносно настојатељи, од којих се у том погледу много очекује, пошто народ свете обитељи о слави радо обилази. Настојатељи ће се ставита у споразум са окр. нротонрезвитерима, . те ће се тако имати ностарати за довољан број свештеника за богослужење и обављање разних молитвених функцаја и св. тајана, које буду верни у манастиру потражили. За те функције има се тачно одредити вреае, и то у јавним гласмлима или по парох. звањима околних места благовремено об.јавити. За исповест иаа се спремити више просторија. За примање светих тајана, исповести и нричешћа има се оа; појединих верних од парох. свештенства допринети легитимација да је дотични верни православни хришћанин и да није под занрешченијем. 8.) На свима славама има се народу светлити нримером побожности, умерености у јелу и пићу и скромности. Против неумерености у пићу и раскоши, има се свештенство и учитељство истрајно борити. Прво се предупређује згодним забавама, а друго увођењем бар за ту прилику народнога одела. 9.) За време богослужења забрањује се свака игра, песма и свирка. Исто тако забрањује се у портама точење пића по крчмарима и друге неприлике за освећено место забаве и занимање као, коцкање, играње, трговање ит.д. Потписана конзисторија са својим Преосвећеним Епиекопом је у чврстом уверењу, да ће подручно свештенство и хтети и моћи очувати храмовне славе од светогрђа и непрекидно их на снасење верних својих према духу и потребама народним унапређивати. 0 храмовним славама излива се на парохију обилна благодат Божја, и за то тај дан мора бити дан молитве, приеебности, оправдања, духовне и хришћанске љубави.