Српски сион

Стр. 284

СРИСКИ сион

Бр. 18.

О оставини оца Доеитија Обрадовића. Д. Р. Г. Тихомир је Остојић у своме г До' сишеј ОбрадовиЛ у Хотву" навео иа етр. 266., како је заосталу очевиву Доситијеву — од 110 Фор, — тетак његов Никола дао нод ивтерес своме зету Петру Јако бовићу (Јаковљевићу), а за тим шта је рађено, да дође до ље. Напослетку рече, да се не види, је ли Доситеј и дошао до својега наследства. А на стр. 272. наведе, како је игуман Хоновски Теодор Милутиновић и колико је имао 22. Јануара 1759. потрошка. кад је ишао у Темишвар. У загради рече г. Остојић („јамачно на ивсталацију еиископа Вићентија Јовановића Видака"). Вићентије је иосвећее за владику 14. Јануара 1759., а Арсеније Радивојевић 30. Јануара и, г. за епископа пакрачког, и кад је на Арсевијевом посвећењу био и Вићентије Јовановић, невероватео је, да је Вићентијева инсталација могла бити око 22. Јануара и. г. Ну, биће да је око 22. Јавуара 1759. ишао у Темишвар игуман Хоповеки Теодор Милутиновић с ђаконом (малзм) Доситијем Обрадовићем, и то ради Доситијеве очевине. А то се може извести из овог акта. •11. Августа 1758. писао је игуман Хоповски Те >ж ф Милутиаовић митрополиту Павлу Ненадовићу ово писмо: „Високо Преосвјашчењејши и Превосходителњејши Г. Г. мње озобливо Г. Отец и Благодјеј всемилостивјејши! Ваша висока Ексцелеиција мње милостивјејши Г. Отец и Благодјеј, јадоже пред лицем свјатителства вашего многократно, смирено иросихом за 6 днеј у Темишвар ноћи нужди ради која је знана вашој високој власти, и ненолучих, за кое сада јест крајнаја нужда дошиа и пак иросити и молити пснеже дошао малога циакона (а то је Доситеја) брат, и сказа нам, да онај человјек то јест Вајсија, код кога је оно сиротински мало новаца јеле жив, и поручио: докле недоће мали диакон и

јего духовник недам ником. За ото хоће да нроиадне, могао би кое време одјевати сиромаха. За кое рабољепео молбено и нонизно нростирајусја вашој високој влаеги допустите ми за 6 днеј да отадем преко отца прогоиопе Евтимија намјестника трона Карловачкаго, с тим себе у великују архинастирскују отечесаују милост смирено нрепоручајусја и јеса Вашеја високе Ексцеленцие еижајши раб и слуга Т е о д о р М и лутиновић игумен. В еашем обшчежителном монастирје Хонсвје Авг. 11. 1758. Митрополит је Ненадовић морао донустити тек у Јануару 1759. игуману Теодору да иде у Темишвар, и он је за извесно са собом повео и малог ђакона Доситија да арима очинство.

Народни фондови — и радикали. Од многих случајева, у којима су радикали народне Фондове брстили и кресали, да наведемо и овај, који је веома карактери тичан. Када су радикали у саборском одбору закључили ревиндикацију манаегира Ходоша, нису новерили вођење ове нарнице ни једном од Фискала народних Фондова, који би то по евојој званичној дужности бесплатно, односно без икаквог хонорара дужни били водити, него су то поверали члану саборског одбора Дру Мити Мушицком, од кога је наравно далеко бнла и иомисао, да као члан главне управе нар. Фондова ту парницу бесплатно и односно без ховорара води. Оваква диспозиција сабс одбора наравно да ]е усљедила чисто у корист Фондова а не у кор лст Дра Мите Мушицког. Тако истј је било у корист фондова, а не у корист радикалских гладница, што је сабореки одбор одредио да се за ту парнацу купи неки историјски материјал, и да се на тај иравно неупотребљиви и посве излишни исторички материјал, но