Српски сион

СРПСКИ сион

Вр, 18.

треба да буде народњак у данагањем емислу и нод наших страначких одногааја. Ето н. пр. радикали сматрају и држе данас високонреосвећеног г. Епископа вргаачког Гаврила за народ њачког владику, дочим гл самосталци и либерали нападају. Српски владика треба пре свега да буде православан владика и да љуби своју цркву и за њу да се што више брине, а уз њу и школу. а за народ су данас у првои реду позване народне власти да се брину о њему. Какав је високопреосвећени Г. Епископ као владика и какво је његово српско родољубље, то су у стању попајпре оценити његови дијецезани, и ваистину је мало велика смелост од писца „Србобрановог" сумња — тобоже српског народа — у његово родољубл^е. Српски је епископат и до сада, — а и овом приликом — у свакој прилици у великашкој кући уг. сабора достојно заступао и бранио интересе своје цркве и свога народа, и да је среке било, а и данас да је, те да и народњаци — народне вође — умеју бити увиђавнији и родољубивији, њихов би глас и у њојзи, а и иначе имао и много већег успеха. Ал шта ћемо, кад је код нас давно ушло у моду, да се надмећемо у грдњи и понизкењу јерархије, и ако је она према данашњим приликама једина у стању, да стане на браник права наше цркве и гаколе, што је ево и сада доказано; јер дочим су се радикалски посланици, који се хвале да заступају већину српског народа, у поменутом питању понашали и сувише млитаво — зна се и зашто —, епископат је српски достојанствено заступао интересе своје цркве и школе. Румунски листови с похвалом спомињу поменути говор г. еп. Лукијана, који је својим говором бацио у засенак румунске епископе, а „Србобранов" писац назва исти говор „безкичменим говором", Да смо весели ! Е, тако је то, кад код нас свако ђ&че држи да је позвано да изриче пресуду о свачему. Ну, за то нам и иде тако добро! Неоретан пад. Његово Високопреосвештенство Г. Епископ бачки Митрофан, идући у свој стан из саборске седнице великашке куће уг. сабора, камо је отишао да буде при расправи Апоњијева школског предлога, несретно падне и пребије леву руку. Бисоком болеснику је одмах пружена лечничка помоћ, те се могао 4. о. м. повратити у своју резиденцију.

Прилог прав. орп. свештеничком конвикту у Карловцима. Место венца на одар пок. проте Еорнела Чупипа, пароха сентандрејског послали су свешт. конвикту : окруж. протопрезвитер С. Недељковић 4, прота Ђ. Голуб 2, игуман А. Станишић 2 ; пароси: Ј. Пачариз, И. Бошњак, 3. Поповић., Р. Бикар, конз. бележник С. Чампраг и јеромонаси Д. Курјаков и Д. ГГоповић, сваки 2 круне (~ 22 круне). Евала чеетитој браћи из сиромашне будимске епархије, Можда ће се на њих угледати и имућнији, а свакако би било много паметније овакав прилог дати, него расипати на којекакве вештачке венце. Уредиик: Димитрије Руварац, протојереј. Поелане књиге на приказ. Катихезе за II. разред основне школе. Нанисао парох Владимир МилутиновиЛ. Отштампано и з „Пастира доброг". Карловци 8° 72, цена 1 кр. Дечији добротвор. Три приповетке за српску младеж. Написао Душан ЂуриН учитељ. — Карловци 8' 90. Ова је књига издана о трошку Николе Петровпћа, велепоседника пз Ст. Пазове. Автобиографија Никанора Грујића, некадашњег епископа пакрачког. За штампу приредио арх. Иларион Зеремски. Издање „Богоеловског гласника". Карловци 8° ХХП. 179. Цена 3 круне. Латинске сентенције, иословице и цитати. Скупио и превео Гл. БарусковиЛ, професор у пензијп, Н. Сад 12° V. 112. Цена 1-50 кр. Пастирска иосланица , епископа жичке епархије Саве Дечанца. Чачак 12° 14. Извјештај о стању свилогојства у Хрватској и Славонији у години 1906., с особитим обзирои на сремску жупанију. Будимпешта 8° 290. (латиницом). — Из овог се извештаја види, да су становници сремеке жупаније добили 1906. за чауре 269.970-38 Круна, што је лепа закрпа за сиротињу. Нови лиотови: У Н Саду је почео излазита „Стармлади илустровани хумористичко сатирички лист, што га уређује Петар КрстоношиИ. Лист излази 1. и 16. Цена на годину 8 круна. У Вел. Кикинди је почео излазити „ Сриски глас ", лист независних Срба. Излази сваке недеље, цена на годину 8 К. Уредник др. Васа Јакшић. У Сомбору је почео излазити „ Паше коло и , лист срп. народно радикалне странке. Излази сваког петка (дакле друго издање „Заставине петко-