Српски сион

Б р . 19.

СРПСКИ СИОН

С тр . 299.

кујв) ох, како ће бити сјајна, велика :: слатка награда та од браће своје добивена! Како ће се тај брат добро осећати, када види, да има правде, да има љубави и иризнања, како ће тек онда неумсрно радити и очувати свети залог до последњега даха ншвота његова, јер радити, а не нохвалити му рад, губи човек вољу и амбицију, човек нак без амбиције јесте дрво без рода и живота. Било је нокрета у нас свештеника за удружење свештеничко, било је на жалост, али се тај покрет у један мах занемарио, угасио. Било је покрета, али је на мах настунила малаксалост, па и онога маленога одушевљења за удружењем је са свим пестало, као да га и није било. Па можда ће сада наступити боље време и прилике, да се остваре, то само од Нзс самзх зависи. Држим, да је редак брат у Христу, који не би био за удружење, јер оно ће нам створити боље прилике и леп гау будућност. Удружењем ћеме се упознати, ко смо и какви смо! Видићемо, да ли смо зрели људи или деца! Удружењем ћемо сами себи подићи свој углед, који је доога ниско нао, чему смо може бити поред других неприлика и сами криви. Да будемо нрава браћа, као што ваља и требује, удружење ће учинити. Удружењем ћемо бити јаки, те само удружени ћемо против сваке најезде и невоље моћи ^друженим силама лако одолети. Удружење ће бити сила и моћ, са којом ћемо оборити свакога непријатеља свога. „Свештенство наше мора стати на своје ноге; својом главж мислити, својим мислима радиги. Оно мора новести з;1 собом, а не иовађати се! Мора бити слободно и самостално, а не роб и прапорац. То очајно тражи интерес наше цркве, то захтева данашње нам стање" — ово је био поклич нри нрвоме покрету нашега удружења. „Љуби ближњег као самог себе" ко је свештенику блвжи од свештеника, од брата свога? Начело „свој своме" се данас распростире и Форсира —- па коме свештеиик може боље желети као свој, него своме брату у Христу? Х Р и стос је изабрао себи 12 аиостола Ј

— основао је задругу, створио удружење, које је са удруженим силама — ушћиз ишћз — могло много више радити а урадити, нсго појединац. Партизанство не би требало да буде нрепрека удружењу, јер сваки по своме убеђењу нека остане у странци, којој данас припада, али би удружење толико допринело, да би свештеник у странци својој имао више угледа него данас, јер ће и страпка имати на уму, да свештеничко удружење иостоји, имаће странка обзира и пазити, шта ће реч свештенства рећи ? Удружују се данас сви, на зар само ми да се не удружимо? Неудружењем дајемо јасна доказа, да нас молге свако ирезирати, газити, подмећати ногу и не ногатовати. Удружењем ћемо бити но св. еваиђељу „со земљи", као гато треба да смо. Данас смо доста неслани. Удружењем ћемо се очеличити и ноказати васколиком свету, да смо прави и родољубиви свегагепици, а као такове нас мора свако погатовати и ценити. Да ли је умесно, гато сам се баш ја латио посла овога, не знам, али држим, ла неко мора започети, па нека ми не буде замерено, ш.то сам тако слобододан био и покренуо ово питање. Знам, нризнајем и тврдо сам уверен, да од мене има много и много браће у Христу угледније и иаметније и спремвије, али када се нешто скањује и нико до сада није хтео, да отпочне, а потреба је, ја сам се усудио, иа дај Боже, да испадне за руком, јер су моје оамере поштене, несебичне. Охрабрио ме је леаи одзив браће нри покрету удовога свештенства, па мислим, да ће се и у овој нрилици радо и весело свако одазвати. Молим свакога брата. да изволи ово нрочитати, озбиљно о свему промислити и јавно одговорити, да ли је за удружење или не. Нека своје мипгљење слободно и отворено искаже Одговори су нужни због тога, да се види где је већина, на онда или почети или не почињати ништа. Сваки у своме листу нека изволи одговорити, потписавши евоје потпуно име и нрезиме, а држим, да ће погатована уредништва

.