Српски сион

СРПСКИ

сион

С тр . 313.

тон као владика бачки, у Бачкој епархији урадио, а ту своју забрану саоиштио је не само Платону и осталим владикама, него свему клиру и народу у Бачкој. Илатон је ту забраиу у души својој морао смаграти за посве оправдану; но гледао је, да је изигра или бар свету предочи као неоправдану, ири чему га је наравно руководила огромна разлика у беривима једне и друге епархије, а м( жда и други тајни смерови за митрополијом за случај, ако би Мађари аобедили, тим пре, што је мађарско министарство навело слабога краља Фердинанда V. да збади Рајачића, а иовери адманисгра цију митроиолије владици Платону. Да је тај нездрав одношај задавао бриге и главобоље и самоме Платону, види се из његовог једног концепта, који се налази у архиви мога манастира, и којије Пла!он на леиом немачком језику по свој ирилици написао као инФормацију за кога министра. Ја ћу тај концепт. који поси наслов „Послвдице I., ако владшса Платон АтанацковиЛ резигнира на владичансту бачком и II., ако не резитнира " — навести у преводу. I. Посљедице ако владика Платон резигнира. Тада би патријарх изгледао као освећеви заштитник народа иротив упадаја Њег. Величанства и владе у права народна. Народу је позвато, да је Њ. Величанство владику Атанацковића потврдио за владику бачког; на тај Факт уследила је забрана патријарха Рајачића, којом је владици Атанацковићу заиретио, да бачку епархију заузме. Од тога доба упрте су очи народа на даљи развитак ове ствари. Народ аргументира на следећи начин: Када би влада била у своме праву, она би именовање владике Атанацковића морала у крепости о> држати, и тада овоме неби могло ни на ум пасти, да на бачкој епархији резигнира. У томе случају мора влада протест патријархов против нотврде Платонове за бач ког владику, о коме је протесту цео парод обавзштен, најодлучније одбиги. А када би патријарх био у праву, он- ;

да је влада са Њ. Велич. отела једно еминентно право не само православној цркви, него и целоме народу и према томе ступа патријарх у очима народа као поборник без страха у свету борбу, и влада у тој борбд мора подлећи. У томе случају би резигнација Платонова изгледала као образина, иза које се иобеђена влада мора скрити. Један део, и то не необразован, доћи ће тиме до тога уверења, да је или влада сувише слаба да праву иотврде Њег. Величапства прибави важности — или да је натријарх владу надмудрио и изиграо. Чим патријарх победи, предложиће он нремешта] владика, које ће се владике његовој сили, од које могу све ишчекивати, безусловно иокорити, и владу неће ни у шта узети. Право предлагања епискоиа Њег. Величанству на иотврду, прииада иатријарху, али он то своје право неће вршити но интенцијама владе. Ако је патријарх према влади остао иобедилац, онда постаје с њим цео еиископат опозицијом према тој влади : 1., да задобију расположење народа за себе, о чему у срнским листовима има већ сада доказа; 2., да извојују све могуће користи и 3., да осигурају себи власт за неиредвиђене случајеве. Одетупи-ли владика Атанрцковић са епископије бачке, остаје он за сада епискои будимски, а бачко владичанство проузроковаће нов раздор међу епискоиима, који се раздор може лако предвидети. Дођели садашљи темишварски владика у Бачку, онда ће нопуњење темишварске епархије у најнезгодвије време дати богатога материјала за расару између Срба а Румуна, којн овакову згодну нрилику жељно очекују. Осим ове, за сада непотребне раснре чзмеђу Срба и Румуна, настаће ужасае раздор и између самих еиископа, који ће за случај да Живковић из Темишвара дође у Бачку, гледати да осигурају себи ми лост и оаклоност патријарха за Темишвар, услед чега ће настати комиромитовање и разне увреде не само међу заинтересов^-