Српски сион

Стр. 332

са дрзкавним законима и због чега би му свештенички чин и углед уштреба трпели. — На оенову пријаве админ. одбора против пароха у Т. ј. Е. СТ., а према оптунсбама фишкаловим одређена је истрага на лицу места. — Донесено још неколико предмета мање вазкности.

Иш, не праши! Д. Р. После 12. годишњег ћутања, сетио се незнано-знани карловачки научењак „Народностин", да објави српском народу у карловачкој митрополији радосну вест у чланку „Истина о беочинској каји и , у ком чланку не рече ни више ни мање, него то: „Тај кухкшродајни уговор Њег. Величанство није ни потврдило". ,,У тој највишој одлуци каже се само толико, да Њ. В. дозвољава изузетно, да се упитних 29 јутара 341Д 0 могу продати за 100.000 фор." „0 уговору и нарочито потврди дотич ног купопродајног уговора нема у највишој одлуди ни цигле једине речице". Овој мудри чланак завршио је чланкоиисан, с речима: „Јасно је, да овде о нравно ваљано свршеном купу и продаји не може још ни говора бити. Не може за то, јер је овде по среди неки назови уговор, који не само да нема одобрења саборског, него нема ни највише потврде краљеве , а то значи чисто, јасно и несумњиво, да овде још нема никаква уговора. Има неки "Шзсћ, алп неаа уговора, дакле ничега, што би се судским путем морало тек развргавати. Тужба овде мора ићи са сасвим другог основа за носве другим цаљем". „Засгава" пссестрима ,,Народностина", објавивши у кратком изводу главне наводе из номенутог значајног члаека „Народностина", за врши га овим својим сосом: „А што је влада превидела ово иогрешно извршење краљеве одлуке, „Народноег" тумачи тиме, што је влада или погрешно извештена или није никако ни извештена. — Ко ли је то обмануо стари саборски одбор? Ко га је неистинито известио? То на сваки начин зна натријарх Георгије". Из овог „Заставина" соса видимо, шта уираво требе да значи онај оракулски завр> шетак „Народностина" чланка, ког је за из-

весно сам њен писац и доставио „Застави", а наиме, да треба због номенутог тобоже превишње ненотврђена уговора о продаји беочинске каје, оптужати Његову Светост на накнаду штете. Ту дакле лежи зец! Бадава, види се, да л Народностин" члавкописац има још нешто стидка у себи, сетивши се учињеног му доброчинства од Његове Светости, те не имаде смелости да и јавно довикне радикалима: дрште га и због тога! О овој ћемо донкижотској ствари већ коју више ироговорити, а за сад наиомињемо само то, да се солидност „Народвостина" чланкописца огледа и у томе, што неистинито наведе, да се манастирска управа обратила за превишњу потврду уговора — дочим су то уредили купци — и да је саб. одбор закључио, да се управа ман. Беочина осуди што је исходила највишу потврду преднаведеног кунопродајног уговора — о ком нема спомена у закључну саб. одбора.

Једна конзиеторијална еедница из XVIII. века. Д. Р. 20. Марта 1775. прогласио је митрополит Вићентије Јовановић Видак „Оистему неунитеких консисториалних судех", коју је влада преко свога комесара синоду 1774. поднела, на коју је синод неке примедбе учинио. И митрополит а и епискони су били не задовољни с том ааметеутом уредбом, те ју је иа енергичан нротест митрополитов, царица Марија Терезија резолуцијом својом од 7. Априла 1778. ставила ван крепости, док напослетку није донесена 1782. конзисторијалпа система, која је важила све до 1870. односно судски њен иоступак важи на жалост још и данас. По уређењу од 1775. делиле су се конзисторије на ординарне и екстраординарне у којима је било и световњака, и то у ординарним сем епископа 2 свештена лица и 1 световни, а у екстраордиеарним сем епископа 6 свештених лица и 2 световна, а уз то и нотар и Фишкал. Овде доносимо заиисник једне мешо-