Српски сион

Б р . 21.

СРПСКИ СИОН

С тр . 327.

имати у политичкоме иогледу посве поуздану и поверљиву личност, јер је исти рођен у Бачкој, где је 20 година као свешгеник деловао, те код свију народности у Бачкој, без разлике вере и језика ужива највећу популарност, као што је то влади из ариспелих јој реФерада носве дсбр ) нознато. У Бечу, 23. Децембра 1850". Из начина како је ово мњење писано, изгледало би, да је то предлог и реФерада стручнога реФерента у миниетарству поднешена министарству, које би тај спор решити имало. Но та околност, што је овај акт писан Нлатоаовом руком, и ако стоји бајаги датум у Бечу, као и околност да мњење за потврду његову претеже оно прво за непотврду, даје нам основана повода претпоставци, да је ову реФераду рго <Зото написао сам Платон. Кад се зна да су код бечкнх чиновничких кругова т. зв. дискрације од увек уобичајене биле, и да је Платон био имућан човек; то је лако доћи до закључка, да је Платон ову своју реФераду код дотичнога реФерента „за добре паре" протурио, као што и крајњи резултат овога спора сведочи. Спор је овај био јако заоштрен и терао се до крајности са обе стране. Најмања ситница дошапнута патријарху о Платону, чак и сокачки разговори и тврдње, беху довољне, да патријарха наведу, да против Платона званично поступи. Наравно да се овај бранио, а у обрани чеето и нападао, те се спор тај међу њима на штету цркве и угледа јерархије све то више заоштравао. Баш из овога доба, к&да је борба најжешћа била, има у ар» хини ковиљској два писма, која су јако занимљива, стога ћу их овде навести за карактерисгику. I. Пиомо патријарха Рајачиба Пдатону. Вр. 788. Баше Преосвјашченство! От некоего времена пронеслсја здје глас, јако Преосвјашченство Ваше Протосингела и администратора обители Грабовачкија, Амвросиа Шимића во Архлмандрита тојаже обители Грабовачкија, Јеромонаха

Исидора Коларовића* во Протосингела рукопроизвела и правление Диецези томуже Протосингелу ИсидоЈ>у Коларовићу междутјем вовјерили јесте. Хотја сие јако извјестна повјетствујутсја, обаче ми увјерени сушче о том, јако Пр. В. начинанија и учрежденија Јерархии сеја во нода јании стененеј лицем церковним Еиископми, канонически Нам подчиненими набљудаемаја добрје познана сут, и јако кромје вједјенија Нашего правление диецези, лишением прјамаго своего Еиископа, правле нију Нашему нодпадајушчија не вручаетсја никомуже, повјествуемим вјери јати не можем прежде, нежели от самаго Пр. В. о истиње тјех увјеримсја. Скорјејшаго убо извјестаја о всјех иреди.^ложених од В. Пр. ожидаем. Прочее с високопочитанием пребиваем В. Пр. смирењејши Ј о с и ф с. р. В Карловцјех 9. Окт. 1851. II. Одговор Платонов на ово Патријарху. Ч. 18. Ваше Блаженство! На нисание от 9. тек Ч. 788. чесг и нужду имјеју отвјетствовати, јако иронешени тамо у вас глас —- ако би Протосингел Вашего Блаженства и настојатељ обители Грабовачкија Амвросиј Шимић во Архимандрита произведен бил, а Јеромонаху Исидору Коларовићу во Протосингела произведеному, правление диецези Будимскија междутјем вајерених сталосја, — азмишление и лжа јест. Помјанутиј В. Б. Протосингел Амвросиј от љета 1845. до настојашчаго дне и часа тожде јест, }еже лишше шестољетија пребист; а јеромонаху здешнему Исидору на пресвјетли дењ Рождества царева с. л. во нросто Епископскаго Протосингела чино мнс-ју нроизведеному, иредсједателство в мјесто мене во сосједанијах консисториалних вручих, јакоже и досеље всегда, јегда ми отсуствовати надлежаше, творити обикох, а и всјех нас Диецезанов во подобњех случаех от искони по должности творити обшче. * Посде архимандрит ковиљски од 1867. до 1808.