Српски сион

Бр. 22.

СРПСКИ

СИОН

Стр 349.

јимо се да се саио у њој не подаве — што нас је изједначио са истим Тилдиком. Сви иаметни и иоштени људи, који су год прочитали поменуто г. Јеремићево сравнење, нису могли довољно да се начуде, а и иису имали довољно речи да га осуде што је онако завршио полемику у оној озбиљној ствари — а штоје уплетена и она узгредна напомена о његовом учтивом Стојаиу и праљи, то је био одговор на онако дрско понашање Стојаново —, а тако исго и уредништву „Српске Мисли", да је могло примити онако припослано. Ради знања навести нам је овде то, да се нека госиода око „Српске мисли ", која су донустила да уђе оно принослано бране тиме, да су г. Јеремићево припослано примили баги с тога , што оно не срамоти нас, него њега самог, због чега им је један господин са стране и замерио, рекавши: та што га не сачувасте од оне бруке и срамоте! И кад је већ г. Јеремић био тако добар да изнесе пред јавност и једног бедника као што је Тил дика, и ако то није требао да чини већ стога, што незна ни сам, не ћели п сам дочекати да узима другог Тилдику; не треба се чудити шго карловачки радикали, а особито новопечени, међу којима има који до јуче беху жестоки самосгалци п либерали, те трчкаше око двора, непожалише труда и научише за неколико дана Тилдику не само просто писању и читању, него и да изјаве пише у „Застави", на коју је изјаву г. Јеремићев поменути учтиви Стојан упозоравао мимопролазеће, држећи отворен поменути број „Заставе" у ком је она изишла. И поводом таког успеха код Тилдике, приредпше карловачки радикали и стари и нови, велику вечеру, на коју позваше и Тилдику — позвали су и земунске пангермане, но они не могоше доћи п наздрављаше му, захваливши му се, што је признао да није наш једномишљеник, него да и надаље остаје у њиховом колу. И тако се можемо надати да ће Тилдика постати још и доппсник „Заставин", што ће бити главна заслуга само новопечених радикала, који такав диван успех показаше на Тилдици. Ех, да су такав усиех исти веселници показали и у свом позиву, односно својој струци! Чујемо, да ће исти веселници и учитељи Тилдикини за кратко време одржати јавно предавање, и показати каквом су методом научилм Тилдику за тако кратко време читању и писању, на које предавање већ сада упозорујемо радикалску карловачку публику. Нов нитковлук. На ново трабуњање „Народ-

ностино" и Заставнво", о иродаји беочинске каје, које није ништа друго, до ли иов нитковлук, да се њиме одржи наш лаковеран свет у трзавици, односно да се омаловажи корекган иоступак г. др. М. Полита у такозваној „иатријарховој сгвари", упозоравамо наше читаоце, да је све њихово иисање о тој ствари ароста неистина, која се најблажије може назвати нитковлуком. У идућем ћемо броју ко.ју више проговорити о тој ствари. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Читуљ а. 22. аС м .'^умро је у купци Баден Бадену код Беча бивши протосинђео Емилијан пл. РациИ којп би да је могао бити друкчији; играо сасвим друкчију улогу у нашој црквеној јерархији, него што ју је играо п доиграо. Као што оно у једном своме поднеску рече панчевачка црквена општина за једног свога намет служитеља — суплента — да је паголошка појава ; тако је исто и о Радићу могла с пуним правом рећи овострана наша јерархија да је патолошка појава. Радић поред дара свога, да је ступао у статус дворских калуђера под другим околностима, и да је знао, шта је то калуђерска дисциплпна; могао је ипак бити од користи нашој цркви и не би цркви допринео оне неприлпке, које јој је допринео а ни себе довео до онога, до чега је доспео. На глас смрти Радићеве, дала је управа богословије исгаћи на богословској згради црни барјак, пошто је он био неко време њен професор и ректор. Вечан спомен бедном рабу Емилијану!

Књижевна објава. П. Н. Господине! Пошто сам на нарочиту жељу благонокојног Мите Нешковића иримио еа себе издавање и уређивање педагошког листа »Нови Васпитач", молим, да се претплага, рукописи, листови у замјену, књиге ва приказ и све што год се тиче „Нов. Васпитача 1, шаље на моју адресу. Васо Витојевић равн. учитељ. Северин код Беловара, Хрватска.