Српски сион, 03. 06. 1907., стр. 3

бр. 22.

СРПСКИ СИОН

Стр, 339.

ним крстом, да сам ја не поводећи се ни пријатељетвом, ни сродством, ни очекивањем буди какве користи или другим каквим намерама по савести у овој ствари исказао у свему сушту истину, и да нисам затајао ништа од онога, што ми је познаго, знајући да ћу ја бити дужан у свему овом одговарати пред законом и пред Богом на страшном суду Његову. Ради потврде ове моје заклетве, целивам Речи и Крст Сиаситеља мога. Из седнице Епарх. Конзисторије, држане у Темишвару 19. јан. (1. фебр.) 1906. ГЕОРГИЈЕ с. р. Епископ.

НЕЗВАНИЧНО. Поднесени предлози анкети за веронаучне квиге за средње заводе. Обећали смо, да ћемо донети записник о седницама горње анкети, ну, како исти занисник још није довршен; то овде доносимо за сада ноједине предлоге, поднесене истој анкети. Референт г Ворђе Поповић, поднео је ове предлоге: I. „Високоиреосвећени Господине! Славна Анкетна Комисијо! У допуну предлога члана г. Живановића, част ми је предложити, да се св. Архијерејски Синод упозори на околност, да у Угарској на средњим заводима (осим вероисповедних) нема ни једног јединог срнско-православног катихете, који не би био и нарохијским дужностима оптерећен, те који би се могао сав катихетским дужностима посветити. У Угарској има (православних) Срба ђака у грађанским школама 1108, у гимназиЈама (Хрвата и Срба) 954, у реалкама 93, у вишим народним школама 33, у вишим девоЈачким школама 16. Од тих само ученици српске велике гимназије новосадске имају свога катихету. Истина да ја немам нодатака о томе, како су та деца на поједина места и на поједине школе нодељена; али толико знам, да у појединим местима број те деце — нарочито кад се узме у обзир, да су разасута по разним

заводима, из којих се немогу на заједничке часове састајати — захтева засебног катихету. У Панчеву је на пр. број православних ђака у гимназији преко 70, уз то их има и у грађанској школи на 40 и у трговачкој школи и у женској грађанској школи и т. д. То је у Угарској тим нотребније, што се тамо са мађарским наставним језиком форсира, те деца у много случајајева не само да у срецњим школама не уче ни срнски, него су им и основне школе несрпске — а црквенословенску буквицу не познају — нити знају појање. II. „Високопреосвећени Господине! Славна Анкетна Комисијо! У маси српскога народа митрополије карловачке, има од народне основне школе виших завода — а ја схваћам да ова анкетна комисија на све те заводе мора да мисли — у Угарској: грађанских школа 40, гимназија и реалака 17, учитељских и учитељичких школа 3 ; у Хрватској и Славонији још толико, а то све, урачунајући овде и Вудимпеш у и Вараждин и Загреб, у Угарској у 25, у Хрватској и Славонији у више него толико, дакле свега у 50 места — дакле са девет катихета на вероисноведним средњим заводима има 60 и више свештених лица, који се баве верско моралним васиитањем срнско-нравославае деце у 130 и више средњих аавода. Рад тих катихета нема никаковог интензивног стручног и инструктивног надзора. А требало би надзора нарочито у овим правцима: а.) да ли катихета у оквиру својих наставних часова уредно и са довоЉно преданости, уз то са потребном недагошком окретности, а у духу постојећих црописа врши своје дужности; б.) да ли држе каталоге — ексхортације и вежбања у појању онако, како треба и како се може; в.) да ли води евиденцију над „приватним" за поједине струке прописаном, па н осим тога по књижници дотичних завода потпомогнутом лектиром својих катихумена и г.) да ли са довољно мара — но потреби и пожртвовности прати пажњом сав васпитни рад свих чланова дотичних професорских збо-