Српски сион

бр. 22.

СРПСКИ СИОН

Стр, 339.

ним крстом, да сам ја не поводећи се ни пријатељетвом, ни сродством, ни очекивањем буди какве користи или другим каквим намерама по савести у овој ствари исказао у свему сушту истину, и да нисам затајао ништа од онога, што ми је познаго, знајући да ћу ја бити дужан у свему овом одговарати пред законом и пред Богом на страшном суду Његову. Ради потврде ове моје заклетве, целивам Речи и Крст Сиаситеља мога. Из седнице Епарх. Конзисторије, држане у Темишвару 19. јан. (1. фебр.) 1906. ГЕОРГИЈЕ с. р. Епископ.

НЕЗВАНИЧНО. Поднесени предлози анкети за веронаучне квиге за средње заводе. Обећали смо, да ћемо донети записник о седницама горње анкети, ну, како исти занисник још није довршен; то овде доносимо за сада ноједине предлоге, поднесене истој анкети. Референт г Ворђе Поповић, поднео је ове предлоге: I. „Високоиреосвећени Господине! Славна Анкетна Комисијо! У допуну предлога члана г. Живановића, част ми је предложити, да се св. Архијерејски Синод упозори на околност, да у Угарској на средњим заводима (осим вероисповедних) нема ни једног јединог срнско-православног катихете, који не би био и нарохијским дужностима оптерећен, те који би се могао сав катихетским дужностима посветити. У Угарској има (православних) Срба ђака у грађанским школама 1108, у гимназиЈама (Хрвата и Срба) 954, у реалкама 93, у вишим народним школама 33, у вишим девоЈачким школама 16. Од тих само ученици српске велике гимназије новосадске имају свога катихету. Истина да ја немам нодатака о томе, како су та деца на поједина места и на поједине школе нодељена; али толико знам, да у појединим местима број те деце — нарочито кад се узме у обзир, да су разасута по разним

заводима, из којих се немогу на заједничке часове састајати — захтева засебног катихету. У Панчеву је на пр. број православних ђака у гимназији преко 70, уз то их има и у грађанској школи на 40 и у трговачкој школи и у женској грађанској школи и т. д. То је у Угарској тим нотребније, што се тамо са мађарским наставним језиком форсира, те деца у много случајајева не само да у срецњим школама не уче ни срнски, него су им и основне школе несрпске — а црквенословенску буквицу не познају — нити знају појање. II. „Високопреосвећени Господине! Славна Анкетна Комисијо! У маси српскога народа митрополије карловачке, има од народне основне школе виших завода — а ја схваћам да ова анкетна комисија на све те заводе мора да мисли — у Угарској: грађанских школа 40, гимназија и реалака 17, учитељских и учитељичких школа 3 ; у Хрватској и Славонији још толико, а то све, урачунајући овде и Вудимпеш у и Вараждин и Загреб, у Угарској у 25, у Хрватској и Славонији у више него толико, дакле свега у 50 места — дакле са девет катихета на вероисноведним средњим заводима има 60 и више свештених лица, који се баве верско моралним васиитањем срнско-нравославае деце у 130 и више средњих аавода. Рад тих катихета нема никаковог интензивног стручног и инструктивног надзора. А требало би надзора нарочито у овим правцима: а.) да ли катихета у оквиру својих наставних часова уредно и са довоЉно преданости, уз то са потребном недагошком окретности, а у духу постојећих црописа врши своје дужности; б.) да ли држе каталоге — ексхортације и вежбања у појању онако, како треба и како се може; в.) да ли води евиденцију над „приватним" за поједине струке прописаном, па н осим тога по књижници дотичних завода потпомогнутом лектиром својих катихумена и г.) да ли са довољно мара — но потреби и пожртвовности прати пажњом сав васпитни рад свих чланова дотичних професорских збо-