Српски сион

СТР. 866.

СРПОКИ

Е р . 23.

Од чирева В. Од глисте 1. Од знојења ногу 2. Од анемије 1. Од катара у плућима 1. — Заводом је управљао пуне две године гимн. ороФесор Ђорђе МагарашевиЛ, којега ће заменити гимн. катихета Иван МаширевиК. — Посде Б. агодарења искусили су се сви питомци у заводоку трапезарију, где се у лепом и очинском говору опростио на ра танку са питомцима нречасни господин прота и ставроФср Јован Вучкови%, као нредседнчк патроната Свештен. Конвикта. Питомце је очински посаветовао, и уједно изјавио своје задовољство на ностигнутом свестраном успеху и у овој шк. години, а уаравитељу Конввкта нроФ. Ђорђу МагарашевиЛу топло се захвалио на цвакову тешком али и успеш ном раду, који је уложио у нрилог здрављу, владању и успевању конвиктских питомаца. Нове лажи. Позната „Заставпна" паралажа, који је до сада своје паралажи пзносио или под каквиж знаком или без икаквог знака, да би свету српском показао, да он већ нема образа, потписао се с почетним словима свога имена и презимена под чланке: „Сме ли остати иатријарх Георгије? и Шта све није он у њима надрљао, што је већ сто пути понављао, а добар је део узео из некадашње Круносављеве „Страже"! Да би оправдао радикале од сумње и прекора, да су они помоћу својих људи украли цео спис о оправци темишварског двора, одбивши ту потвору, рече: — радикали нису никад употребљавали онако гадна п подла средства". Да л су радикали у стању послужити се и да л се служе тим гадним и подлик средствима; о томе ћем^ им дати доказа у идућем броју. Ми не ћемо да се осврћемо и побијамо Јаковљеве тврдње у истим чланцима; јер нашто понављати што смо већ побили, него ћемо само нешто да наведемо. Јаков рече, да у погледу оправке двора темишварског, постоји код темишварског мађистрата план о тој оправци, те у место да је навео означену своту шта она има пзносити, он рече, д,а у њему има то, да се незнатно иреоирави двор. Дакле само то? Па што онда и не наведе одређену своту за ту незнатну преоправку! Е, ал, онда се не би могле изнети оне паралажи о оправ ци двода. Ми не знамо, колико је назначено у поменутом плану, — за преоправку на темишварском двору; ал

| смо увереии, да је свакако мање назначено, него» | што је у нстини издано. Мајски саборски одбор ^ао је сачииити план за прзоправку вршачког двора и узгредних зграда, п погодио се са мајстором за 105'42б Кр. Ну. до Новембра 1906. издано је на саму његову нреоправку 189.867-97 К. без узгредних зграда. И кад би се нашао какав неваљалац да устврди, како је еаборски одбор више од 84*441*97 К. смакао на самој преоправци двора — јер. не знамо колико се имало одбити од своте 105-426 К, за узгредне зграде; довикнуо би први прота БожаПоповић, тај највреднији изасланик колаудацидних комисија : то је нитковлук ! Па кад би он тако довикнуо, тако исто и ми довикујемо радикалском генералисимусу: то је ннтковлук тврдити да се може назвати крађол, што је прекорачена свота означена у плану за преоправку темишварског двора. А шта је у истини она коштала, о томе ће радикали имати већ прилпке да се аутентнчио увере и поред учињене крађе аката о њеној оправци. Што бемо и куд бемо са нашим Зјацима? Тако питају сами себе многи учитељп и родитељи, сад прп свршетку школске године. Богати родитељи који немају много деце могу како хоће, за њих и за њихову децу је лако. Али куд ћемо са онима који нису богати, који неиају начем безбрижно да живе. Све те младиће треба сад одмах чим макар основну школу сврше упутити у свет у напредпије крајеве, на изучавање које корисне струке где ће се — међу културнијим људима, оспм своје струке угладити, образовати, цивилизирати, прекалити се, стећи ону светску мудрост која се у никаквој школи не стиче и не учи. — У свету научп млад човек и разне стране језике, постаје једном речи светски човек, а то треба и ваља сваком свега века, макар и не морао после хранити и бавити се својом струком, коју је изучио. Све то ваљати ће му и онда, кад га у солдате зовну, ваљати ће и ономе који тежи за каковом државном или за ма каковом другом службом, ваљати ће једном речи свакоме, свега века, свуд у свакој прилици и неприлици јер прекаљен искусан мудар свестан човек, који уме радити, тај је свуд пристао, тај је увек и свуд угледан, напредан и сретан. Упућујте дакле све ваљане српске ђаке од 12—15 година Привреднику, а даље се нетреба за њих старати, јер су та деца — ако слушају збринута, осигурана за сву своју будућноет, јер за