Српски сион

Б р . 23

СРПСКИ СИОН

Стр. 355.

зојав под М.) 19. Наум Марјановић (Нови св. Иван) (брзојав под Н.) Накнадно изјављује председник Ђорђе Влаховић, до га је 20. Георгије Вујић из Чоке опуномоћио, да у име његово изјави, да у свему прима и потписује за кључак данашњег збора. Окр. протопрезвитер Станко Жупански пријављује у истом смислу добивену пуномоћ од 21. Корнела Адамовића (Арад Гај) и најзад парох. Тур. Бечејски Партеније Сивчев јавља, да је и њега 22. протојереј Милош Рајковић (Врањево Арач) опуномоћио, да изјави. е је и он солидаран са закључком збора. Све ове изјаве о солидарности горња 22 свештеника збор са одобравањем узима на повољно знање. Бр. 6. Жарко Стакић, перовођа обзиром на кратко време, које нам стоји на расположењу, као и на важност и значај ствари, ради које се искуписмо — предлаже да се изабере један ужи одбор од 12 лица под председништвом високопречасног Гдина Ђор^а Влаховића, исти да се повуче у побочну дворану, те да се онде брижљиво посаветује и испита за подлогу данашњем зборисању већ поднету резолуцију свештеничког збора В. Бечкеречког протопрезвитерата, те да онда пред пленум овога збора изнесе конкретан предлог за одлуку. Предлог се једногласно прима, и у одбор се бирају под председништвом г. Ђорђа Влаховића, окр. протопрезвитери : Јован Новаковић, Ђура Страјић и Станко Жупански, даље ови јереји: Младен Боберић, Светозар Теодоровић, Југ Станикић, Миливоје Радовић, Милош Милошев, Илија Белеслијин, Григорије Стајић и Петар Агрима. Бр. 7. Председник по обављеном саветовању, враћа се са изаслатим одбором у седницу самога збора, те позива — Све« тозара Теодоровића као референта да роферише. Светозар Теодоровић укратко слика

оно неутешно стање у цркви и народу нашем, које је створено кобним приликама у седници сра. народ. црквеног сабора од 19. Јануара т. г. и које данас цркви нашој прети свестраним расулом. То је и дало повода свештенству протопрезвитерата В. Бечкеречког, да руково^ено једино истином и савешћу, обележи у тој немилој ствари становиште своје, а на збору свом 21. фебруара 1907. са већ познатом резолуцијом, која је за данас поднета на већање и овом славном и пречасном епарх. збору. Мало час изаслати одбор по дужем саветовању, модифицирао је у нечем исту резолуцију, коју и он са своје стране топло препоручује да се уважи. Збор изражава жељу да се резолуција прочита. Бр. 8. Услгд овога председник позива перовођу Жарка Стакића, да поменуту резолуцију, коју одбор усваја и препо« ручује — пред збором прочита. Перовођа одазивајући се позиву том, чита предложену одлуку : „Свештенички збор Епархије Темшпварске дубоко жали и осуђује закључак срп. народ. црквеног сабора од 19. јануара т. г. сматрајући исти закључак незаконитим, пошто је тим закључком сабор прешао законом одређене границе свога делокруга — У П У" штајући се у неку врсту су^ења врховној поглавици српске православне овопределне цркве Њег. Светости Патријарху српском, чиме је тешко повре/јен и углед свеше цркве и парода пашег". „0 резолуцији овој има се пречасна Конзисторија Темишварска и путем пречасности и Нзегова Светост преузвишени Гдн. Георгије Бранковић Архиепископ и Митрополит Карловачки и Патријарх српски као председник срп. нар. црквеног Сабора". Пошто је иста резолуција са великом пажњом саслушана Бр. 9. Председник пита збор: да ли прочитану резолуцију у целини усваја и прима,

%