Српски сион

&. 25.

СРПСКИ СИОН

С ТР. 885.

подигнемо свога гласа против таког несавесног рада, а пре свега, да меродавним довикнемо: напољв са др. Жарком из саборског одбора! Ето, народе сад си чуо и видео, накви су твоји радикали родољуби и КО краде и расипа манастирска добра! Ето разлога, што многи несавесници ирелазе у радвкале, и какО се врбују присташе! Нек се сутра одузме од радикала управа, па ће се видети колико ће их од њих отпасти. Наши радикали — као што је познато — сваког ко није с њима сумњиче и нападају, и на све стране виде саме крађе, проневере и несавесност. А да донусте да каква непристрасна комисија мало завири у петогодишњи рад њиховог саборског одбора; та би наишла на много сличних ствари овој привиноглавској ствари. И како саборски одбор рукује и са фундом за свештеничке удовице и сирочад, ми и несумњамо, да ако се оствари свештеничко удружење, да ће прва скупштина покренути нитање о томе, да се иште мешовита комисија да нрегледи манипулисање са истим фондом , јер се много говори да се из њега дају припомоћи и онима, који их не заслужују, а и да се види, коме се дају зајмови из истог Фонда, пошто се за давање зајмова из њега не мора искати дозвола министрова, као код неприкосновеног и клирикалног Фонда. А и дотле, могло би се то питање покренути на протопрезвитерским зборовима.

Стара дрква Манаетира Ковиља. (Ново доброчинотво Његове Светоети). Г1п предању, које још и данас у народу живи, основао је Манастир Ковиљ св. Сава, први архиеп. српски поводом измирења брата му Стевана првовенчаног краља са Андријом II. краљем угарским и подигао је уз манастир и цркву. Да ли је ово предаше историјски оправдано и истинито, то је јако тешко одлучити, пошто за такову претпоставку нема апсо-

лутно никаквих писмених доказа ни података, те цело то предање, како га је бивши игуман ковиљски Мирон у својој ,Историји Ман. Ковиља" изнео, више личи на лепу бајку, него на историјски факт. Кад је дакле и од кога манастир основан и подигнут, о томе позитивних података нема, али је факт, да је манастир морао постојати већ кудикамо пре велике сеобе Чарнојевићеве и да је имао своју цркву, која је морала бити врло давно сазидана, за што имамо доказа. У архиви манастира Ковиља налази се један акт из г. 1775., по коме је гроф Валис коњички пуковник, као царски повереник имао да развиди стање Ман. Ковиља, те пише о томе ово: „Пошто је овај бачки предео од непријатеља више пута нападан и опустошен био, то је и овај стари манастир услед нападаја и пљачке од непријатеља и услед других непогода своје списе изгубити морао. Зато и нисам нашао старих списа у њему. Али да овај манастир води свој постанак из прастарих времена, сведочи стара црква, која се данас већ не употребљава. Грађевина ове цркве је прастаре форме и има над вратима препрате црквене српским словима исписан натпис, када је препрата живописана за време пећског патријарха Гаврила, и митрополита Михајла, при игуману Дамјану и еклисијарху Неофиту године од створења света 7159., а од ро^ења Христова 1651. Древност овог манастира даје се закључити и отуд, што је морало много година протећи од подизања цркве и олтара и другог дела цркве, па до оправке живописа у препрати". Из овога се види, да је стара ковиљска црква живописана г. 1651. У једној минејској књизи забележено је, да је манастир Ковиљ обновљен г. 1707., и то „покровом плинтешм и к тому папрата изнова от основанија и сводом сведена и от вани всјуду вапом поваплена окрест и папрата извнутар и тому бист ктитор Петар Андреевич карловчанин при гогосподину оцу Игумену кир Спиридону јеромонаху и духовнику Јоаникију и про