Српски сион

Стр. 896.

СРНСКИ СИОН

Б р . 25.

сголских иредании, безаконо в четвертиј брак вступил, кои конечно за брак непочитаетсја, но паче за безаконие, ибо тјемиже Апостолами и отци свјатими четвер* тиј брак не токмо запрешчен, но и прокљат и за безаконие вмјенен јест, и того ради такових преступников свјашчеааја правила (ашче непокаетсја и жену от себе неотпустит) чрез всју жизн и нри посљеднем концје, всего Христианскаго закона очуждајут и лишајут, неможем убо ни мз с нашеја страни допустити, да он христианскаго закона учасник будет. Ашчелиже он покаетсја, и жену, јуже безаконо за собоју держит от себе отпустит, и в пред со сакрушеним сердцем истиное покајание нокажет, со вејаким тшчанием, приљежаниемже и со страхом на него наложенију епитимиеју иснолњаја; то по разсужденију духовника можетсја јему участие со Христиани допустити, иначе докуд год .^жену не отпустит, допуститисја јему неможет, и тако сим окончевајушче, оребиваем Арсениј Четвертиј. (Свршиће се).

ЛИСТАК. В е с т и. Педесетогодишњица. У Перлезу је на В рдовдан прославио у тишини евоју педесетогодишњицу свештеничке службе протојереј и парох Марко РадосављевиЛ. Прота је Марко и као свештеник и као Ср бин, стекао великих заслуга за своју општину, и као што обично бива код нас, дочекао је и он од оних, који су му требали бити благодарни, велику неблагодарност и увреде. А то све с тога, што прота Марко не хтеде под своје старе дане пливати радикалском ре ком, која сбара све гато је у Српству боље и честитије, а износи на површину већином друштвени олош. Ну, то не треба ироту Марка ни мало да узнемирује, јер му је савест чиста и мирна да је за цело време свога 50. годишњег свештеничког службовања, био и савеетан свештеник, који је своју цркву и народ љубио и добар Србин.

Својим животом и радом обезбедио је себи вечито име, које ће се и после смрти његове, све више и више с благодарношћу спомињати и славити, дочим ће ако не још за жавота, а оно носле смрти изчезнути имена оних, који му пакостише, и који га у старе дане вређаше. Бог милостиви нека дарује живота и здравља честитом проти Марку. Живео! Кад не 6е држава, хобе црква. Све државе мање ввше издају преко санитетских савета разне наредбе у погледу очувања и одржања народног здравља, а ни једна не дође на помисао, да изда наредбу, која би најмање у 509^ умалила број болести у народу. А та би наредба била, да нико не сме ступити у брак, док их доктор не прегледи и не да им уверење да су способни за брак. Ована наредба да се изда, она би била благодет за многе и многе и појединце и породице. Јер колико и колико њих ступају у брак зара жени од разних болести, те упропасте толике невине и рађају болестан иород на терет и иородици и држави. И што до сада не учинише владе, учини ночетак бугарски архијерејски синод, донесавши закључак, да се влада умоли, да донесе закон, но ком не би могао нико ступити у брак пре, него што не донесе од доктора сведочбу да је способан за брак. 0 овакој наредби требало би и наши посланици да поведу разговора на звмаљском оабору. Ну, и дотле док се не би донео такав закон, дужност би била наших народн црквеноавтономних власти, да бар подвргну таквом прегледу све оне, који желе да буду свештеници, јер се догађало више примера, да су по неки — ступивши болесни у брак — за кратко време умрли, те смрћу својом оптеретили свештеничко удовички фонд. Да се код нас савесно врши преглед при примању у богословију; било би мање оваквих случајева. Ове је прошле школске године умрло од сушице два богослова, који су болесни и догали у богословију, а има их још неколико, који нису требали бити примљени. Кад смо ми народ од срца а не од реда и закона; треба поставити мешовиту лечничку комисију и цри прегледу но да се прими у бо гословију. А н© би с горег било, да се тако поотупа