Српски сион

Стр. 374.

СРПСКИ СИОН

Б р . 24

На §. 21. закона. §. 22. Будући да дјсзца из мјешовитога браки, ако уговора родитеља о вје роваконском одгоју дјечијем нема, слиједе по закону вјеру очеву. за то душобрижник материн само онда смије дијете уиисати у евоје матице и крстити, ако му буде предлежао писмени уговор родитеља или ако отац особно и посебно приволи на то очитовањем у записник код душобрижника. Те околности има водитељ матица уз властити потпис забиљежити у матици у рубрипи „Опаска", а евентуални записник похранити ме^у службеним списима. Еа §. 22. закона. §. 23, За одлуке надтуторствених области по 4. алинеји овога §-а вриједе прописи изванпарбенога поступка, изданога цес. патентом, од 9. коловоза 1854. Надтуторствена област има право моћну одлуку, којом се допушта промјена вјере дјеци изнад седам, а испод осамнаест година, поднијети кр. земаљ. влади, одјелу за богоштовје и наставу, ради даље одредбе. На §§. 23.—24, закона. §. 24. За поступак по овому закону надлежне су управне области у редовитом молбеном течају, изузевши случај алинеје 4. §. 22. овога закона. У послиједњоЈ молби одлучује у слу чајевима §§. 2., 3,, 13., 19. и 23. закона кр. земаљска влада, одјел за унутарње послове, у случајевима §§. 5. и 6. закона краљевска земаљска влада, одјел за богоштовје и наставу, споразумно с кр, земаљском владом, одјелом за унутарње послове, а у свим осталим случајевима кр. земаљска влада, одјел за богоштовје и наставу. §. 25. Поступак се замеће уреда ради осим у случајевима §§. 5., 7., 10. алинеја 2., 15. и 26., гдје је поведење поступка везано на захтјев странке, §. 26. За начин подноса утока, за уточне рокове и за обуставну моћ утока имаду се примјењивати прописи §§. 54., 55. и 57. закона од 5. вељаче 1886. о

устроју жупанија и уреЈјењу управе у жупанијама и котарима. 0 уточном року и у начину подноса правнога лијека имаду се странке поучити у одлуци. §. 27. Поступак у стварима вјероисповијести дјечије има управна област I. молбе уреда ради — изузевши случај §. 26. закона — повести како у сврху, да се установи вјерозаконска припадност и одгој дјетета тако и ради казненога прогона прекршитеља законских установа о вјероисповијести дјечијој. Расправна област има саслушати родитеље односно тутора и дијете, ако је навршило 14 година, преслушати свједоке, а до потребе и душобрижнике, набавити за службену порабу у стварима вјерозаконске припадности потребите матичне изватке за дијете и за родитеље као и можебитне изватке из књиге пријелаза, установити опстојност и садржај уговора родитеља о вјери дјечијој: у кратко из ви^ети и установити све правно релевантне чињеннце. §. 28. У коначној одлуци ваља најпрво изрећи, које се вјероисповијести припадником има дијете по закону сматрати и према томе одгајати, Ако се дијете у одлуци призна за припадника које законито признате кршћанска вјероисповијести, а оно још није крштено, ваља подједно родитељима односно тутору наложити, да у року од 14 дана након правомоћности одлуке даду обавити чин крштења — као први чин своје одгојне дужности у вјери којој дијете по самом закону већ припада, под пријетњом глобе од 2—100 К, која се у случају непослуха има прогласити пропалом, а по том ствар пријавити над лежном суду на поступак у смислу §§. 139. и 140., те 176.—178. односно 254. о. г. з. — Надаље ваља у коначној од луци изрећи о кривња и о казни. Такова одлука има се доставити странкама и надлежним душобрижницима интересираних вјероисповијести, којима тако^ер пристоји право утока, али само против изреке о вјерозаконској припадности дјетета.