Српски сион

Б р . 26.

СРПСКИ СИОН

С тр . 407.

тии своеволно и кромје вједомости и дозволенија настојатеља своего, но селах а варошах, но шумах и салашах скитатиеја и ходити недерзајут. развје ашче би котори брат потребу и нужду имјел куд ћзити, тој во первих код настојатеља своего да јавитсја, и објавив, куд и коеја потреби ради отходити, и колико долго бавитисја нужду нмат, дозволенија на то подобајушче просит. Настојател же нрежде искусив, ашче благ^словеатју вину, тој брат и нужду имат отходити, и дав јему на то дозволенија, код себе назначит, коему брату: куд и коеја ради винч и потреби, и на колико времја отходити и бавитисја дозволение дал јему, и ашче такови брат паче данаго јему времене гдје укоснит и задержатисја, тако јегда придет, ко огговору притјагнет јего. Ашче обаче кто от настојателеј или братии нужду и потребу возимјеет куд вње предјела моеја епархии отходити, таковиј всегда код мене да јављајутсја, и со објавлением вини отхода своего, дозволенија от мене просјат и ожиаајут Своеволноже и кромје вједомости и дозволенија настојатеља своего огходјашчија и скитајушчијаеја, настојателие мње по имену таковаго или таковпја објављати должни будут. На посљедак јегда кого настојател на дјело монастирское внутр иредјела монастирскаго отправит, таков на дјело послани брат должен о исиолнс. нии наложенаго јему дјела настојатељу своему возвјестити, настојатељ же взем со собоју јединаго от старцев, онамо поити увидјети, и искусити имат, ашче подобајушче исполнено јест. Осмо: Јакоже по слову предглаголанаго Апостола Павла свјатаго: „Всјака власт и начгаетво, ашче и маљејшее от Бога јест. и противљајајсја власти, божију повељенију противљатсја", тако и ја зам нодчиненим и подручним Братијам глагољу, совјетују, увјешчају и налагају, да вастојалелем вашим достодолжное п< читание и чест воздавати им непрекоеловиги, ни пререковати. ниже противитисја, но со хотоју и усердием от них налагаемаја вам и повељеваемаја исполњавати, и им нодчињатисја и повиноватисја имате и должни јесте. Ви же нак настојателие взајмное дол-

жности вашеја к подчиненим вам творите, братију вашу вам подчиненују ненапаствујте, неоклеветаваЈте, неоскорбљајте и нераздражујге ниже злими примјерами разврашчајте, но паче созидајте их, и каждаго по особ, и воја совокупно, јако братају своју в љубви, и взајмном почитании имјејте, и согрешајушчија тихо и духом кротоети исправљајте, вједушче јако и ви именем токмо старјејшинства и настојател ства од них отликуете. Вси же обаче совокупно помните објети монашескија, и внимајте чину и житију монашескому, и тому сходпо жителствујте. Молитвословију и полезних книг чтенију приљежите, за цари, за ктитори и нриложники и за всја православнија христијани, о мојеј худости молитесја и в молитвје, постјеже и под» визје отцем свјатим в монашеском чиње и житију просијавшим подражајте, о благостојапии и добром строении монастирском, ползје же и прибитку вси подвижитесја, о прирашчении и добром поведении економии јединодушно пецитесја и суетними и неполезними иждивенијами касу монастирскују неистошчајте, но шчедите. Вчем и во всјаком дјеље благом благодаг Божија да наставит и управит вас и милост ]его пребудет с вами, желају молебствују и вас всјех покрову Божију вручају. Дано в Даље 31. Јан. 1780. Викентие Видак. * * * Колико смо до сад навели монашких правила, ни један се митроиолит није овако благо изражавао и позивао калуђере на савесно вршење свејих дужности.

Предлог. православном орпоком свештенсгву Карловачкв Митрополије.* Покрет у питању свештеничког удружења никако да напредује. Можда су прилике незгодне, можда је то питање још несазрело, ја незнам, али видим, да * Пуштајући ова) предлог, молимо браћу свештеиике да се ивјасне о њему. Уред.